Popis Srba u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 2020. godine
DA SE U AMERICI ČUJE SRPSKI GLAS
– Zvanično u Americi nas je sve manje, a nezvanično nas ima oko pola miliona. Novi popis je prilika da pokažemo da smo sposobni da se u SAD predstavimo kao srpski narod – kaže Bogdan Kljaić iz Čikaga
Amerikanci svakih deset godina vrše popis svog stanovništva. Pre dve decenije registovano je više od 350.000 američkih Srba. Potom je 2010. godine popisano samo 176.666 građana koji „govore srpski jezik u porodici“. Srbi strahuju da će ih nakon novog popisa krajem ove godine, u američkom registru biti još manje.
Da li je to znak da Srbi nestaju u SAD? Zašto američkih Srba nema više? Kako se uostalom Srbi izjašnjavaju ? Ova pitanja postavili smo nekolicini uglednih Srba, kao što su Bogdan Kljaić, Borko Đorđević, Branko Terzić, Nikola Lončar i dobili interesantne odgovore.
– Zvanično u Americi nas je sve manje, a nezvanično nas ima oko pola miliona. Novi popis je prilika da pokažemo da smo sposobni da se u SAD predstavimo kao srpski narod – kaže Bogdan Kljaić iz Čikaga, nekadašnji zastupnik Krajišnika u Americi.
Bogdan Kljaić iz Čikaga
Bogdan Kljaić smatra da je sve manje Srba u SAD prema statistici zato što je američka vlast promenila pitanje o nacionalnosti u popisu žitelja i grunula naš i druge narode u marginalnu etničku grupu.
– Nekada je pitanje glasilo koje ste nacionalnosti, a poslednjih godina pitanje glasi kojim jezikom govorite u kući. Takvo pitanje nama Srbima ne ide na ruku, jer nas ne definiše kao narod. Američki Poljaci, na primer, imaju status naroda pri popoisu, a mi Srbi smo gurnuti u rubriku „ostali“ – objašnjava Kljaić.
Možda je ta nemogućnost da se izraziš kao Srbin kod doktora Borka Đorđevića iz Kalifornije izazvala suprotnu reakciju na popis:
– Nikad nisam učestvovao u popisu stanovništva u SAD, zato što me je ova država registrovala preko lične karte, pasoša, kartice osiguranja i vozačke dozvole. Mnogo drugi Srbi nisu registrovani tokom popisa, jer su postali Amerikanci, uzeli su američko državljanstvo ili su u mešovitom braku, zaboravili su srpski jezik, pa ne mogu da odgovore na pitanje iz popisa kojim jezikom govorite u kući?
Prvi Srbi koji su regostrovani kao doseljenici i žitelji SAD upisani su pre dva veka. Od tada do danas dogodila su se tri masovna doseljavanja našeg naroda, ali kako kaže Branko Terić, bivši Regnov ministar za energetiku i kum princa Aleksandra Karađorđevića, koji živi u Vašingtonu „niko ne zna tačno koliko Srba živi u SAD“.
– Odgovor na ovo pitanje je vrlo složen, jer mi u Americi imamo najmanje tri generacije Srba sa različitim statusima – rekao nam je kratko gospodin Terzić i objasnio istorijat američkih Srba.
Prvu generaciju masovnih doseljenika s početka prošlog veka, činio je srspski narod iz Like, Korduna, Dalmacije, Knina i Slavonije. Ti ljudi su se najviše popisivali po svom zavičaju. Mnogi od njih su izrodili deci, imaju unuke i svi oni su kao državljani SAD postali Amerikanci.
– Takav je slučaj sa 50 članova porodice moje žene. Oni, međutim, nisu zaboravili da su Srbi i pravoslavci jer su podigli oko pedeset crkava SPC, stvorili više desetina srpskih organizacija i slali dobrovoljce na Solunski front – priznaje Branko Terzić.
Drugu generaciju doseljenika pristiglih posle oslobođenja od fašizma 1945. godine činili su ljudi iz Srbije, Crne Gore i nekadašnje Kraljevine Jugoslavije, pa su se u popisima izjašnjavali više kao Jugosloveni, a manje kao Srbi. Većina njih bili su ratni zarobljenici i logoraši, a i sledbenici četničkih vojvoda Momčila Đujića, Pavla Đurišića, Draže Mihailovića i jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, koji je umro u Denveru, Kolorado.
Patrola policije u Čikagu
– I njihova deca i unuci, rođeni ovde su postali Amerikanci. Odlaze u srpsku crkvu i podržavaju srpski narod, naročito u vreme raspada SFRJ i rata u Jugoslaviji – kaže Terzić, koji je član Krunskog saveta dinasttije Karađorđević.
Treća generacija dosljenika stigla je u SAD posle ratova u bivšoj Jugoslaviji. Većina njenih pripadnika se izjašnjavaju kao Srbi, idu u pravoslavnu crkvu, ali gube srpski jezik, jer država Srbija ovde nema svoje škole. Takvo škole sa besplatnim nastavom maternjeg jezika imaju nemci, Poljaci, Englezi, ali Srbi nemaju, pa se lagano gube i nestaju u SAD.
Neki od njih u strahu da ne budu kažnjeni, jer su sledili srpske vođe Miloševića i Karadžića, odriču se srpstva, svojih imena i prezimena i predstavljaju kao Jugosloveni.
– U mojoj porodici svi smo Srbi, svi smo članovi SPC i parohije Sveti Luka u Vašingtonu. Mi Terzići dva puta godišnje odlazimo u Srbiju i u Beograd – otkrio nam je Branko Terzić.
Naši sagovornici su svesni da asimilacija stranaca, pa i Srba u SAD čini svoje, i da se Srbi gube u popisima. Bogdan Kljaić priznaje da on i njegovi zemljaci uvek u rubrici “ostali” dodaju i svoju nacionalnost – Serbian. To je učinilo na poslednjem popisu 2010. godine 176.666 Srba.
– Ja sam naturalizovani građanin SAD, ali moja deca, rođena u Americi su samim tim Amerikanci. Tako je i sa celom generacijom Srba, koji su rođeni u SAD. Mi iz srpskih zemalja, koji smo postali Amerikanci smo ovde samo građani srpskog porekla. Meni je najvažnije da ja nisam promenio ime i prezime i da me Amerikanci prepoznaju kao Srbina. I drugo, važno mi je da imam srpski pasoš i da danas živim i u Kaliforniji, ali i u Srbiji – kaže dr Borko Đorđević.
Srpske organizacije, Srpska narodna odrbana, Srpski nacionalni savez, Srpska pravoslavna crkva, nekada Srpski kongres ujedinjenja, danas Teslina naučna fondacija tvrde da je novi popis Srba u SAD prilika da se u velikom broju predstavimo kao srpski naroda, da time ojačamo naš uticaj na američku vlast, ali i na naše otadžbinske zemlje, pre svega, na maticu Srbiju.
– Mi ćemo krajem marta u Filadelfiji d aodržimo konferenciju s aradnim naslovom „Živi li zaista milion Srba u SAD – imamo samo jedan način da to saznamo“ – ako izađemo masovno na popis – rekao nam je Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koji ovu konferenciju namerava da održi u u Beogradu krajem maja meseca.
Nelogično je, na primer, da srpski narod, koji je na Balkanu mnogo brojniji od hrvatskog, bude mnogo manji u SAD. U Americi, prema popisu iz 2010. zvanično ima 434.425 Hrvata, dakle skoro 2,5 puta više nego Srba, što deluje u najmanju ruku čudno. Brojniji od američkih Srba su, verovali ili ne, i Slovenci (179.806) i Albanci (182.423). Zato su naše organizacije povele kampanju za popis pod sloganom “Ne zaboravite da ste Srbi!”
Borko Đorđević i Džimi Karter
– Srbi u Americi nisu nestali, ali smo priznajem, podložni odricanju svoje nacionalnosti u mešovitim brakovima ili za američko državljanstvo. Na održavanju naše nacije u SAD rade Crkva, naše države preko ambasada i konzulata, naše organizacije. Broj Srba ovde je sigurno mnogo veći, ima nas najmanje 500.000, što moramo potvrditi da bi se u Americi čuo srpski glas i politički osetio srpski narod – smatra Bogdan Kljaić.
Branko Terzić kao iskusan političar i bivši član američke administracije razmišlja malo drugačije i kaže:
– Sam broj naših ljudi u SAD nije toliko bitan, jer američka politika ne pridaje važnost brojnosti nekog naroda ili etničke grupe. U SAD je bitnije kakvu organizaciju taj narod ili etnička grupa imaju da ih zastupa u američkoj politici i društvu. Mi Srbi imamo slabe organizacije i slab uticaj na američku politiku, za razliku, na primer, od Armenaca ili Albanaca. Potrebno jeda izađemo na popis stanovništva, ali je još potrebnije da ojačamo naše organizacije i da imamo svoje predstavnike u američkoj vlasti – kategoričan je Branko Terzić.
Marko Lopušina