U Matici iseljenika Srbije promovisana knjiga Dušana i Marka Lopušine
Trotomno izdanje Enciklopedije srpske dijaspore retko je delo koje sadrži istinu o našoj emigraciji nekad i sad – rekao je urednik izdanja Borislav Čeliković iz Službenog glasnika
Obeležavajući srpski praznik Vidovdan kao Dan dijaspore naša najstarija srpska organizacija Matica iseljenika Srbije u Beogradu je održala trodnevni program u svom zdanju. Na programu su bile promocije knjiga Aleksandra Savkovića iz Pitsburga, Mihajla Vukasa iz Geteborga, Dušana i Marka Lopušine iz Zemuna, kao i izložba slika srpskih crkava u Rumuniji i projekcije filmova o Mihajlu Pupinu i Đorđu Šagiću.
Vidovdan je praznik svih Srba sveta i naše emigracije, koja je deo srpskog nacionalnog bića. Večeras vam predstavljamo Enciklopediju srpske dijaspore, značajno delo Dušana i Marka Lopušine o Srbima u prekookeanskim zemljama, za koju su autori dobili Povelju Matice iseljenika Srbije – kazao je u uvodnom izlaganju prilikom predstavljanja ove knjige Miodrag Jakšić, predsednik ove organizacije.
U prepunoj Sali govorili su Borislav Čeliković, urednik u izdavačkom preduzeću Službeni glasnik i autor Marko Lopušina. Enciklopedija je sastavljena u tri toma. Prvi tom govori o prekookeanskim Srbima, drugi tom će govoriti o Srbima u zemljama Evrope i treći o Srbima na Balkanu.
Još je Jovan Cvijić govorio o potrebi da se istražuje i vodi računa o srpskom korpusu u emigraciji. Srbi su se od vajkada selili iz matice širom sveta, nekada grupno i masovno, a danas pojedinačno. Marko Lopušina ih je poput Cvijića sakupio na jednom mestu u svojoj enciklopediji. Trotomno izdanje Enciklopedije srpske dijaspore retko je delo koje sadrži istinu o našoj emigraciji nekad i sad – rekao je urednik izdanja Borislav Čeliković iz Službenog glasnika.
I naglasio da je ovo najbolja knjiga napisana o srpskom rasejanju. Sadrži dve hiljade odrednica o srpskim organizacima, udruženjima, klubovima, kulturnim društvima, crkvama i parohijama, ali i izuzetnim ličnostima koje postoje od Aljaske, preko tri Amerike, Afrike i Azije do Australije i Novog Zelanda.
Srbi nestaju u emigraciji. Nekada ih je u prekomorskim zemljama bilo milion, a danas ih je u pola manje. Naši ljudi se brzo asimiliraju i menjaju svoje ime i prezime kao i nacionalni identitet. Stopa asimilacije je čak 90 odsto u Australiji. Uz to Srbe prisvajaju Crna Gora, BiH i Rumunija, pretvarajući ih u Crnogorce, Vlahe i Bosance. Mi u matici Srbiji treba da se borimo za opastanak Srba u rasejanju i da ih tretiramo kao jedno nacionalno biće – rekao je Marko Lopušina na kraju predstavljanja Enciklopedije srpske dijaspore.
S.P.
Izvor: Štajerske novice, 29.06.2017.