Izdavac: IP Princip, Beograd, 1994
Seobe Srba kroz vekove. Geneza seobe Srba. Velika seoba Srba 1690. godine. Put na istok. Otvaranje puteva za prekookeanske seobe. Ratne i poratne seobe Srba. Novi talas migracije Srba na zapad. Osnovna obelezja u devedesetim godinama. Gde zive Srbi i koliko ih ima?. Srbi – iseljenici u prekomorskim zemljama. Doseljavanje Srba u sad. Srbi u Kanadi. Juzna Amerika. Srbi u Australiji. Novi Zeland. Velika Britanija. Juzna Afrika. Srbi – gostujuci radnici ili novi iseljenici?. Nemacka. Austrija. Francuska. Svajcarska. Zemlje Beneluksa. Nordijske zemlje. Italija. Srbi – nacionalne manjine u starim i novim susednim zemljama. Srbi – visoki strucnjaci u dijaspori. Negovanje etnickog identiteta i saradnja s otadzbinom. Srpska Pravoslavna Crkva – raskol i ujedinjenje. Iseljenicke asocijacije. Klubovi i organizacije. Srpska Stampa. Izdavacke kuce Srba u dijaspori. Otadzbinska politika prema Srbima. U dijaspori. Zakljucna razmatranja. Adrese srpskih institucija u dijaspori. Ko je ko u dijaspori?
Beograd, jun 1994. Autori
Mi Srbi koji smo na strani i uspeli da privucemo paznju stranog sveta na sebe, treba da govorimo o nasem narodu kad god nam se za to ukaze prilika… Ko se ponosi svojim selom, porodicom i svojim narodom, taj je na dobrom putu da se ceo svet po nosi njime, jer nista nije uzvisenije od covekove ljubavi prema svemu onome sto sacinjava njegov narod.
Mihailo I. Pupin (1928)
Knjiga Svi Srbi sveta treba da pruzi odgovor na nekoliko kljucnih pitanja o srpskom narodu: ko su Srbi, koliko ih ima, gde zive, kako su organizovani, kakav im je politicki i drustveni status, sta su ucinili i sta cine na ocuvanju nacionalnog identiteta i na zblizavanju s maticom Srbijom i Crnom Gorom. Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, a i Republika Srpska Krajina u ovoj studiji imaju tretman otadzbinskih zemalja, iako status ovih republika medunarodno jos nije priznat. Medutim, i u njima su Srbi bili konstitutivni narod koji je stvorio i prvu i drugu Jugoslaviju. S jedne strane, autonomne srpske oblasti, pocetkom devedesetih godina, koristeci pravo svog naroda na samoopredeljenje, prvo su stvorile vlastitu drzavu. Takav autonoman status ove srpske zemlje vec imaju i u nekim medunarodnim forumima i dokumentima, zbog cega se ne mogu smatrati srpskom dijasporom. S druge strane, srpski narod s ovih geografskih prostora, kako onaj deo koji tamo zivi tako i onaj koji zivi u dijaspori, status svoje teritorije upravo tako deklariše. Pored toga, postoji izrazena volja tog dela srpskog naroda za ulazak tih teritorija u sastav SR Jugoslavije. Srbi su se selili u sest velikih talasa na pet kontinenata. Strane, ali i domaca administracija, shodno njihovom statusu, delila ih je na tri grupe: iseljenici, gostujuci radnici i clanovi njihovih porodica i, manjine. U nekim zemljama, medutim, Srbi su samo etnicka grupa svrstana u kategoriju ostali narodi. Ova knjiga je svedocanstvo o pretnji nacionalnog odumiranja srpskog naroda u rasejanju, ali i upozorenje matici da je nastupio poslednji trenutak da Srbe u dijaspori, zajedno sa Srbima u Otadzbini, spase tihog nestajanja. Na taj nacin ce matica i preuzeti punu odgovornost za buducnost vlastitog naroda, ma gde on bio. Pocetak poslednje decenije XX veka, tacnije 1991, ostace po mnogo cemu upamcena kao godina od izuzetnog znacaja u istoriji srpskog naroda. Ovu godinu karakterisu, pored pocetka funkcionisanja visestranacke parlamentarne demokratije, borba za srpsku slogu, duhovno zblizavanje i pocetak ideoloskog izmirenja Srba, borba Srba za zastitu interesa srpskog naroda i za srpsku nacionalnu politiku kako na teritoriji dotadasnje Jugoslavije tako i u rasejanju, pocetak ujedinjenja Srpske pravoslavne crkve itd …