Lični stav

DEMOGRAFSKA SMRT U SRBIJI

• Prvo je od devedesetih do danas naše zemlja izgubila 3,2 miliona žitelja, a onda joj preti nestanak još 1,5 stanovnika. Srbija će imati samo 5,2 miliona ljudi

Piše: Marko Lopušina

Gde nestaju Srbi, narod najstariji na Balkanu?
Ovo pitanje postavljam glasno i jasno, jer sam iritiran činjenicom da nas je u otadžbini sve manje.
Republički zavod za statistiku R. Srbije objavio je konačne rezultate popisa stanovništva. Prema podacima prikupljenim u RZS prošle godine u Srbiji živi 6.647.003 stanovnika. Toliko nas je bilo i davne 1948. godine. Međutim, od tada je broj stanovnika u Srbiji stalno rastao. I u centru i u pokrajinama, a sada se smanjuje.
Uporedni pregled broja žitelja u Srbiji pokazuje da 1991. godine bilo najviše – 9,8 miliona stanovnika. A danas nas je u Srbiji svega 6,6 miliona ljudi. Gde je nestalo 3,2 miliona žitelja Srbije ?
Odgovor je na prvi pogled jednostavan:
Pokrajina KiM je političkom odlukom SAD i EU odvojena od R. Srbije, a time je “nestalo” oko 2 miliona ljudi. Preostali milion stanovnika iselio se u inostranstvo iz Srbije. A i naše žene i devojke sve manje rađaju decu. U nekim zaječarskim i pirotskim zgradama, na primer, ima više kućnih ljubimaca, mačaka i pasa nego beba.
Činjenica da Srbi, kao najbrojniji žitelji naše države, nestaju nije novost za naše društvo i naše državne institucije. Republički zavod za statistiku nam je i ranijih godina slala znake upozorenja da je srpskog naroda i žitalje Srbije sve manje. Tako nam je saopšteno da je, na primer, 2023. u Srbiji bilo najmanje rođenih beba u poslednjih 145. godina. Lane je rođeno svega 60.813 dečaka i devojčica. Time je, nažalost, ostvaren negativan prirodni priraštaj stanovništva od minus 36.285 nerođene dece. To je rekordno nizak prirodni priraštaj.

Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku napominje je da moramo imati u vidu i da nikada nismo imali manje stanovnika, nikada starije stanovništvo i nikada manje žena u fertilnom periodu.
• Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas. Nama su se nagomilale negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo.
U te negativne demografske tendencije mogu se nabrojati građanski rat u SFRJ, ekonomska kriza, sankcije međunarodnezajednice, bombardovanje NATO. Mapa žrtava ratova od 1991. do 2001. godine, koju su uradile nevaldine organizacije, pokazla je, na primer, da je području Slovenije, Hrvatske i BiH stradalo je 2.200 državljana Srbije. Ti  ti ljudski gubici uključuju pripadnike JNA, Vojske Srbije i MUP-a Srbije, dakle, žitelje Srbije. Na Kosovu je nestalo ili ubijeno 13.549 Srba i drugih stanovnika Srbije.
Negativna demografska tendencija je i činjenica da godišnje u Srbiji od bolesti ili nepažnje umre oko 100.000 ljudi. Samo pandemija korona virusa se odnela za 2,5 godine oko 60.000 žitelja Srbije u smrt. Gordana Bjelobrk navodi i primer naglih klimatskih promena, koje nam smanjuju broj građana.
• U julu mesecu 2023. godine zbog klimatskih promena bilo je 1300 više umrlih u odnosu na jul prethodne 2022. godine. I u avgustu 2023. je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine.
Uz to imam i podatke da godišnje u Srbiji hiljadu stanovnika izvrši suicid, pet stotina pogine u saobraćajnim udesima, a stotnu bude ubijeno u porodičnim i kriminalnim sukobima.
Veliki demografski problem je iseljavanje srpskog stanovništva iz države Srbije, koje u kontinuitetu traje poslednjih tri decenije. Država ovom problemu ne pridaje javno veliku važnost, iako on direktno utiče na nestanak srpskog i drugog stanovništva.
Kako tvrdi Svetska banka iz naše zemlje se u poslednje dve decenije trajno u inostranstvo odselilo milion ljudi. Među njima najviše je radnika u uslužnim delatnostima, zatim stručnjaka u elektronici i zdravstvu i studenata. Najviše srpske jefitne radne snage iz otadžbine otišlo je na rad u nove članice EU – Sloveniju, Slovačku, Češku, Mađarsku (12.000). Stručnjaci iz Srbije su se odselili uglavnom u Nemačku, Norvešku, Maltu, SAD, Kanadu. Studenti iz Srbije većinom školuju se u Austriji, Francuskoj, Engleskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji.
Izbeglica sa srpskim pasošom i državljanstvom preselile su se u Ameriku i Australiju. Na privremene sezonske poslove žitelji Srbije u velikom broju odlaze u Hrvatsku, Grčku, Tursku, čak i u Albaniju.
• Ova seoba našeg stanovništva je van granica otadžbine odvela i 70.000 žena, čime je smanjen kontigent budućih porodilja. Trend seoba u inostranstva se nastavlja, pa danas u proseku godišnje u rasejanje ode oko 36.000 ljudi, od čega 17.000 čine mlade žene – utvrdili su u Republičkom zavodu za statistiku.
Unutrašnje i spoljne migracije srpskih žitelja ostavile su praznim oko 700 sela u Republici Srbiji. Mladi svet u potrazi za poslom i novcem napustio je istočnu i južnu Srbiju i pohrlio u velike centra – Beograd i Novi Sad. U istočnoj i južnoj Srbiji danas živi staro stanovništvo, dok su žitelji u najzrelijem dobu na radu u inostranstvu (Austrija, Danska, Francuska,), a mladi u glavnom gradu.
Praksa je, međutim, pokazala da ni veliki gradski centri nisu raj za porodilje, očeve i naslednike. U istraživanju koje je sprovedeno u najvećim srpskim gradovima pokazalo se da mladi, starosti od 25 i više godina, sve manje misle na porod i na stvaranje porodice. Čak 45 odsto mladih muškaraca u Srbiji se ne interesuje za seksualne odnose sa devojkama, već svoje potrebe izvršava samozadovoljavanjem.
Mladi bračni parovi se zbog skromnih uslova života i rada uglavnom odlučuju za jedno dete, što je nedovoljno za prostu nacionalnu reprodukciju stanovništva.
Centar za mame iz Beograda je pak utvrdio da svaka deseta gradska žena ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.
Na osnovu ovih starih činjenica i novih podataka i analiza Republički zavod za statistiku Srbije smogao snage da nas ovih dana suoči sa istinom da loša demografija nastavlja da ruši Srbiju.
• Srbija će za tri naredne decenije imati oko 1,5 miliona stanovnika manje. Biće nas svega 5,2 miliona. Najviše će se isprazniti istok i jug Srbije, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine – glasi procena RZS.
Prema „srednjem očekivanom scenariju“ RZS najveći gubitak stanovništva do 2052. godine imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto). Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764. A najmanje će se isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.
Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više. Srbija će dakle biti stara država bez podmladka.
Zato moje novo pitanje glasi:
• Gde će nestati 1,5 miliona Srba i drugih žitalja u Srbiji ?
Odgovor je jednostavan:
• Bebe se neće rađati, jer će žitelji Srbije da migriraju sa svojih ognjišta u velike centre svoje države ili u inostratnstvu.
U projekciji stanovništva Republike Srbije do 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.
• Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i „negativna neto migracija“, odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene – kažu u RZS.
Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali rezultati ove kampanje će se pokazati tek za nekoliko godina. A opet pokazalo se da državne dotacije za rađanje više dece ne dotiču mlade bračne parove, jer oni tek rešavaju pitanje svoje egzistencije. Istovremeno treba u Srbiji uskladiti zaposlenje, borbu za zarade i borbu za roditeljstvo. Za sada trka za novcem vodi ispred trke sa naslednicima. uz to buduće majke plaši praksa da porodilje lako gube zaposlenje i plate.
Koreni ovog problema nacionalne budućnosti srpskog naroda i stanovništva Srbije su i van demografije. A tiču se politike. Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.
• Potpuno je jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija. Jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal. Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizički rad, ocenjuje – tvrdi Jovanović.
Negativan natalitet je evropska bolja razvijenih zemalja. Nedovoljno beba za prostu reprodukciju stanovništva rađa se u Nemačkoj, Italiji, Malti, Španiji, ali ove države to rešavaju “uvozom mladih migranata iz Afrike i Azije, koje zapošljavaju. Migranti obnavljaju i stanovništvo, ali i radničku klasu zemalja EU, što rešava problem niskog nataliteta i problem uposlenosti jeftine radne snage.
Srbija nije u mogućnosti da prima veliki broj migranata, jer ne može da ih uposli. Delimičan pomak u Srbiji načinio je dolazak oko 300.000 Rusa i Ukrajinaca, koji ovde žive i rade i rađaju decu, nove žitelje Srbije.
Stručnjaci kažu da je potreban je dodatni set velikih političkih i ekonomski mera, kao što je na primer, decentralizacija privrede u Srbiji, koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.
U Srbiji izgleda ne postoji svest da treba više dece da se rađa i da to treba da bude naš nacionalni prioritet, ako ne želimo da budemo zemlja sa narodom u stalnom nestajanju.