Lični stav
Da li onaj ko u Srbiji ne živi, treba da ima uticaj na život onih koji žive u Srbiji. Ovo je velika dilema, koju u poslednje vreme aktuelizuju posebno glasači iz BiH, koji dobijanjem srpskog pasoša postaju birači iz daljine
Marko Lopušina
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije saopštilo je nedavno da srpski državljani, vlasnici crvenog srpskog pasoša, odnosno glasači i birači, koji imaju boravište u inostranstvu, mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije podneti zahtev do 25. novembra u ponoć ukoliko žele da u zemljama gde borave glasaju na predstojećim izborima u Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine.
Ako birač glasa u inostranstvu, ne upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu. Prijavljivanje je završeno. Država je objavila da će Srbi u rasejanju da glasaju u 35 država – na 81 biračkom mestu u inostranstvu.
Na prvi pogled sve izgleda prosto, prijavite se ambasadi ili konzulatu Republike Srbije, oni vas stave na spisak glasača i vi 17. decembra odete i glasate. U životu, međutim, nije tako prosto i jednostavno glasati i birati političke poslanike za vlast u otadžbini, jer na planeti Zemlji u rasejanju ima milion Srba poreklom iz Srbije. Nisu svi državljani svoje ottadžbone i nemaju svi pravo glasa. U Nemačkoj, Austriji i Australiji, na primer, ima mnogo državljana Srbije sa državljanstvom ovih zemalja, pa nemaju pravo i da glasaju.
Ono što se malo zna u srpskoj javnosti jeste činjenica da je sama država, bilo Jugoslavija ili Srbija, za vreme vladavine komunizma, izbrisala veliki broj naših državljana sa pravom glasa u dijaspori. Da se podsetimo te istorijske nepravde:
Iseljenicima i njihovim potomcima nakon Drugog svetskog rata je oduzeto državljanstvo na osnovu Zakona o oduzimanju državljanstva oficirima i podoficirima bivše jugoslovenske vojske, koji neće da se vrate u otadžbinu i pripadnicima vojnih formacija koji su odbegli u inostranstvo (Službeni list DFJ, broj 66/45, 106/47 I 110/47). A njihovim potomcima na osnovu Zakon o državljanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (Službeni list FNRJ br. 45/46 i 105/48).
Licima koja su napuštala zemlju nakon Drugog svetskog rata i koja su se priključila radu srpske nacionalne emigracije oduzeta su državljanstva na osnovu Zakona o državljanstvu Demokratske Federativne Jugoslavije (Službeni list DFJ br. 64/45), Zakona o državljanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (Službeni list FNRJ br. 45/46 i 105/48).
Tako se priča o odnosu Srbije i njene dijaspore, u nekom periodu istorije, pretvorila u stvaranje velikog broja apatrida, koji su tokom vremena preuzimali državljanstva drugih zemalja, a svojoj deci nisu mogli da objasne zbog čega su prokaženi od matične zemlje i postali ljudi bez zemlje. Na ovaj način su administrativnim odlukama državnih organa oni otpisani – zaista postali zauvek otpisani.
Drugi problem je što država Srbija još nije uvela glasanje putem elektornskih mreža, pa birači u srpskoj dijaspori, moraju da pređu više stotina kilometara da bi došli do glasačkog mesta u srpskom konzulatu. Takav je primer u SAD, gde postoji u toj ogromnoj zemlji, gotovo državi kontinentu, samo dva glasačka mesta – jedno u Vašingtonu i drugo u Čikagu.
Srbija je mala i siromašna zemlja i nije finansijski u stanju da plati otvaranje birališta u 159 država sveta gde živer naši glasači, niti da finasira izgranju sistema za elektornsko glasanja iz svakog kutka planete Zemlje.
Treća teškoća za realizaciju građanskog prava glasa naših ljudi u iseljeništvu jeste to da naša država ne uspeva da prebroji sve državljane Srbije u rasejanju, odnosno državljane sa pravom glasa. I čelnici Zavoda za statistiku su zimus priznale da su pogrešli kada su prilikom popisa utvrđivali državljane u dijaspore pitanjem u familiji: „Imate li nekog na radu u inostranstvu?“
Tako je dobijen broj od svega 299.000 srpskih državljana glasača, umesto milion koliko ih po mojoj proceni živi u inostranstvu. Ovo je namerni proces minimiziranja broja glasača u dijaspori, kojim se pravo glasa naših iseljenih državljana svodi samo na dobro volju države Srbije da dozvoli nekim građanima da glasaju.
Evo kako to izgleda u Beču, prestonici srpske dijaspore, u kome živi 180.000 Srba, većinom državljana Srbije. Polovina ima austrijsko državljanstvo, što ukida srpsko državljanstvo i pravo glasa. Dakle može da glasa oko 90.000 Srba a na poslednjim izborima na biralište je izašlo svega 3.600 glasača. U državi Makedoniji u kojoj po popisu iz 2021. godine ima samo 23.485 Srba, većinom poreklom iz Srbije. na birališta izlazi oko 8.000 srpskih glasača.
Moderna država Srbija već decenijama priča i obećava kako će da napravi registar svih Srba sveta, kako će da stvori jedinstveni spisak glasača u dijaspori, ali u tom ne uspeva. Srbija loše organizuje ostvarivanje prava glasa u rasejanju, zbog potešćkoća d ainstalira potrebnu infrastrukturu i sistem glasanja, ali i jer u Beogradu postoji politički nedostatak volje, tačnije bojazan da glasači iz dijaspore ne gaje simpatije prema vlasti. A i kako bi….?
Mnogo puta srpski iseljenici i gastarbajteri su prevareni i to od državnih vlasti, pa i od lokalne vlasti tj. od predstavnika države, koja organizuje izbore i glasanje u srpskom rasejanju. Prisetimo se da je država Jugoslavija „pojela 23 milijarde dolara“ vrednu deviznu štednju građana. Da je demokratska vlast zamrzla deviznu štednju građana i iplsaćivala vrednim ljudima iz rasejanja po 100 evra mesečno. Ljudima je bilo ukinuto pravo na raspolaganje svojihm ličnim kapitalo, deviznom ušteđevinom i ulaganje u vlastitu i porodičnu budućnost.
Lokalne vlasti onemogućavaju investitore iz dijaspore da otvore fabrike i pogonoe u zavičaju. Jedna investitor iz Rusije, kome je predsednik Srbije lično otvorio fabriku peleta, nikada nije počeo sa svojih 45 radnika da radi jer mu lokalna vlast nije dala struju i upotrebnu dozvolu.
Takvo ponašanje porodilo je nepoverenje državljana Srbije iz rasejanja prema svojim političkim predstavnicima u otadžbini- Neki to svoje nepoverenje prema vlastima u Srbiji izkazuju tako što glasaju protiv vodelje stranke, a neki, većina njih, tako što ne izlazi na glasanje u ambasadama i konzulatima. Poslednji podaci kazuju da je od milion srpskih glasača u dijaspori, samo njih od 29.000 do 36.000 izlazilo poslednjih godina na birališta u inostranstvu.
Tu nedavno čuo sam dvoje srpskih državljana iz državljana Crne Gore iz Švedske, starih preko 83 godine, kako govore da će da glasaju i u Beogradu i u Podgorici. Jedna od njihovih prijatelja ih je tada pitao:
- Živite u Švedskoj, bogati ste ljudi, imate pet kuća i stanova, zašto hoćete iz te tuđine da se mešate u politički izbor vlasti uSrbiji i Crnoj Gori? Zašto to ne repustite ljudima koji žive u ovim dvema otadžbinskim zemljama, zašto im vi iz inostranstva korjite sudbinu?
Dobio je odgovor:
– Imamo prvao glas ai hoćemo da ga ostvarimo, obe zemlje su naše otadžbine.
Ovakav razgovor dotakao je temu da onaj ko u Srbiji ne živi, ne treba ni da ima uticaj na život onih koji žive u Srbiji. Ovo je velika dilema, koju u poslednje vreme aktuelizuju posebno glasači iz BiH, koji dobijanjem srpskog pasoša postaju birači iz daljine. Ova tema nije jasna, nije svrsishodna, jer nije jasno definisana od uvođenja višepartijskog sistema 1990. godine do danas. Od tada se i termin dijaspore promenio. Dijaspora je podeljena i razdeljena po različitim geografskim i socioekonomskim šavovima. Glavna podela među svima je na one koji imaju državljanstvo Srbije i one koji nemaju.
A opet taj narod, koji možemo da zovemo “svi Srbi sveta”, u kome mnogi nemaju srpski crveni pasoš i pravo glasa, Београд smatraju za centar matice i dijaspore, odnosno države коју svi naši iseljenici smatraju svojom. Srbi u rasejanju ili drugim otadžbinskim srpskim zemljama koji nemaju pasoš Srbije i srpsko državljanstvo podjedanko je vole kao Srbi iz same Srbije. Otuda i interesovanje Srba iz daljine i tuđine, iz rasejanja i dijaspore da glasanjem odrede bolju sudbinu i budućnost matici i narodu koji u njoj živi. A to treba poštovati i podržavati.
Glasajte svi Srbi sveta !