Lični stav
POPISOM PROTIV SRBA ŠIROM SVETA
– Nijedna država, od njih 160 u kojima živi srpski narod, pa ni matica Srbija, ne vrši pošten, objektivan i pravi popis Srba u rasejanju. Tendencija je da Srba ima što manje na broju i u statistici
Dr Marko Lopušina
Objavljeni su nedavno podaci popisa stanovništva u Severnoj Makedoniji. Po tim podacima Srba u ovoj susednoj državi ima samo 28.300. A bilo ih je 60.000, govorili su srpski aktivisti. Raniji popis je pokazao 36.000 Srba. Nije objavljen spisak gradova sa brojem žitelja srpskog porekla, ali se zna da u Ohridu ima 240 Srba, a u Prilepu samo stotinak.
Upravo traje popis stanovništva u mnogim državama sveta, pa i u Srbiji. Popisani u inostranstvu, Srbi iz dijaspore i regiona, pitali su u više navrata naše ambasadore i konzule o mogućnosti popisa državljana Srbije i njih na boravku u inostranstvu. Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije odgovorila je zainteresovanom srpskom narodu u tuđini: da se popis Srba sprovodi samo na teritoriji Srbije.
U prethodnom saopštenju ove Uprave rečeno je da će naši ljudi iz rasejanja biti popisani u svojim porodicama i domaćinstvima u matici.
Članice Kola srpskih sestara
U popisu u Srbiji se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu (školuju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju članovi njihovih domaćinstava u Srbiji. U svrhu popisa lica upućenih na rad u predstavništva Srbije u inostranstvu i članova njihovih porodica, Republički zavod za statistiku (RZS) izradio je posebnu aplikaciju kojoj se pristupa preko sledećeg linka: https://istcapi.stat.gov.rs/dkp
U periodu sprovođenja popisa, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, Republički zavod za statistiku sprovodi Istraživanje o državljanima Srbije koji žive u inostranstvu a koje je namenjeno upravo državljanima koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu. Upitnik je dostupan na sajtu RZS od 1. oktobra (https://www.stat.gov.rs/).
Informacija o istraživanju i link na RSZ dostupni su na sledećim adresama:
https://popis2022.stat.gov.rs/
https://istcapi.stat.gov.rs/INO/LogIn.aspx
Svrha sprovođenja ovog istraživanja je da se dobije potpunija slika o brojnosti, osnovnim demografskim, migracionim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana Republike Srbije u inostranstvu.
Ovo je donekle poboljšana varijanta popisa iz matice Srbije iseljenog naroda, nego prošli put, kada je na pitanje da li imaju nekog na radu i boravku u svetu, dobijen podatak da je takvih državljana Srbije svega – 294.000. Što je netačno.
Prema mojim podacima državljana Srbije u svetu ima najmanje milion, sa boravkom u stotinu država. Državi Srbiji i svim drugim srpskim zemljama treba poseban popis u inostranstvu o srpskom narodu u dijaspori i u regionu, kako ga je definisa zakon donet 2010. godine. Međutim. Nijedna od država u kojima živi srpski narod, pa ni matica Srbija, ne vrši pošten, objektivan i pravi popis Srba u rasejanju. Tendencija je da Srba ima što manje na broju i u statistici. Stranci se i popisom bore protiv Srba širom sveta.
U Mađarkoj teče novi popis stanovništva. Prethodni popis stanovništva u Mađarskoj iz 2011. godine pokazao je da u toj zemlji živi više od deset hiljada Srba. Da podsetimo, do tada ih je u Mađarskoj zvanično bilo nešto više od 3.500, uglavnom starosedelaca. Kako su u međuvremenu stigli novi Srbi na privremeni rad (gastarbajteri) u Mađarsku, to se broj žitelja srpske zajednice uvećao. Ovog puta popis Mađara i stranaca sa boravkom dužim od tri meseca, kao žitelja, ima novine. Po prvi put će se koristiti elektronski upitnici, a konačni rezultati bi trebalo da budu najkasnije za godinu dana. I oni Srbi koji izostanu iz popisa, moći će u Mađarskoj sami da odu do beležnika da zatraže da budu popisani.
Snažna antisrpska politika svela je popis Srba u Sloveniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, BiH, Albaniji, na Kosmetu i Crnoj Gori, na puko prebrojavanje. Tako se dešavalo da Slovenci ranijih godina popisuju iz telefonskog imenika, tako što prebrojavaju ljude čije je je ime srpsko, a prezime na “ić”. Slovenci takvim popisom dolaze do 36.000 zvaničnih Srba, a naša zajednica u deželi trvdi da nas ima najmanje 60.000.
U Severnoj Makedoniji je od 1945. godine, kada je maršal Tito stvorio makedonsku naciju i makedonsku državu (republiku) postoji etničko čišćenje živih Srba i iz istorije juga nekadašnje Jugoslavije. Makedonci su, na primer, proterali 1945. godine 1.200 Srba kolonista poreklom iz Dalmacije sa juga svoje republike u Srbiju. Tako se dogodilo da u Prilepu, gde je živelo 20.000 Srba danas ima samo njih 240.
Upravo objavljeni rezultati popisa stanovništva u Hravstkoj pokazali su opadanje broja Srba. Srpski narod čini samo 3,20 odsto stanovništva Hrvatske. Najmanje nego ikad. Najviše Srba je nestalo u matičnoj opštini Vukovar, jer su se iselili. Hrvati kažu da to nije tačno, nego je “pad broja Srba rezultat pogrešnog popisa”. Gradonačelnik Vukovara koji je ovo priznao, ne kaže da je hrvatski popis Srba namerno bio pogrešan ili slučajno. Kad su Srbi u Hrvatskoj u pitanju tu kod Hrvata nema slučajnosti !?
Kako Srbi nestaju u zvaničnim popisima i statistikama zapadnih država, koje se kunu u demokratiju? Na dva načina. Prvi je promena popisnih pitanja i pravila. U Americi je, na primer krajem 20. veka iz popisa izbačeno pitanje: koje ste nacionalnosti. Umesto njega ubačeno je pitanje: kojim jezikom govorite u porodici? Na taj način je broj od 350.000 Srba, registrovanih krajem 20. veka dobijen u 21. veku tokom novog popisa broj od samo 175.000 Srba u SAD.
Slična praksa je u Nemačkoj, gde je broj od 700.000 Srba popisom spao na samo 40.000 Srba. Drugi način nestajanja Srba iz popisnih lista stanovništva je uzimanje stranog državljanstva. U Austriji je 80.000 Srba uzelo austrijsko državljanstvo, što podrazumeva da više niste Srbin i da nemate pravo da imate srpski pasoš.
Srbi su u Sloveniji, na primer, u svakom trenutku mogli bi lako da dobiju slovenačko državljanstvo. Dovoljno je da napišu kratku molbu deželi. Brzo dobijanje slovenačkog državljanstva znači i lako gubljenje srpskog identiteta. I promenu evidencije državljanstva u popisu, umesto srpsko, postaje slovenačko.
Ima naravno i odgovornosti samih Srba za nestajanje iz popisa u stranim zemljama. U Rumuniji je u toku snažna asimilacija, kojoj se rumunski Srbi slabo odupiru, pa je tamo broj Srba sa nekad 36.000 spao na polovinu. Mnogi Srbi u inostranstvu nemaju papire, dozvolju za rad i dozvolu boravka, pa se ne pojavljuj u popisima, jer čekaju da reše svoj status. Neki Srbi su umrli u tuđini, pa ih više nema u popisu.
Kako je iseljeni srpski narod iz naših zemalja razdeljen po novim državama BiH, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija, tako se u popisima u stranim državama, gde rade kao gastarbajteri ili stručnjaci, izjašnjavaju kao Bosanci, Hrvati, Makedonci ili Crnogorci, a ne kao Srbi.
Ima li leka ovoj lošoj praksi popisivanja Srba u dijaspori i regionu. Ima. Srbi u Sloveniji su preko svojih organizacija kod Vlade Slovenije pokrenuli proces izmene Zakona o popisu. Srbi su stavili primedbu da im u Sloveniji sadašmnjim zakonom nije obezbeđeno jasno nacionalno i versko izjašnjavanje. Vlada Slovenije je prihvatila inicijativu slovenačkih Srba. Izmene Zakona o popisu Republike Slovernije u korist tamošnjih Srba su u toku.
Samo u Srbiji nema odluke da se tačno popišu i prebroje Srbi u dijaspori, regionu i svetskom iseljeništvu, već se koristi stari način – pitaj ukućane gde su ti roditelji, braća, sestre, unuci na radu u inostranstvu. Ponuđena aplikacije za elektronski popis je samo delimično rešenje, jer ova praksa tek treba da zaživi preko naših diplomatskih predstavništava. I jer mnogi Srbi u tuđini, naročito, stariji ne rukuju dobro računarima, pa ne umeju sami da se popišu.