Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije najavljuje
STVARAMO TESLIN NAROD U AMERICI
Da bismo okupili i ujedinili sve američke Srbe neophodno je da ih predstavimo kao uspešnu etničku grupu.
Nikola Lončar, levo i Teslina bista na Univerzitetu Filadelfija
– Imali smo u planu da krajem marta u SAD, a krajem maja u Srbiji održimo dve Konferencije o Srbima u svetu i posebno o Srbima u SAD. Zbog pandemije korona virusa odložili smo ove konferencije, ali smo nastavili da preko naše elektronske stranice i svih srpskih sajtova i portala u rasejanju vodimo raspravu o tome koliko Srba ima u svetu i posebno koliko nas je u Americi. Ovim želimo da utvrdimo koliko nas Srba danas ima na svim meridijanima, koliko nas se izjašnjava u tuđini ako Srbi, a koliko kao neko drugi i šta učiniti da budemo jedno nacionalno biće?
Ovako govori Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, jedne od najaktivnijih srpski organizacija u SAD. Osnovana je pre 17 godina sa ciljem da izučava i razvija lik i delo srpskog genija i svetskog naučnika Nikole Tesle. Izrasla je u organizaciju za očivanje srpskog nacionalnog identiteta i afirmaciju nauke, kao i za održavanja saradnje sa američkom i srpskom državom.
– Imamo oko 12.000 članova u SAD, Kanadi, Evropi, ali i Srbiji. Od osnivanja do danas održali smo više od 200 manifestacija. Mi se kao nastavljačli dela Nikole Tesle zalažemo za objedinjavanje ljudi širom sveta, koji će raditi dobro drugima ljudima i raditi za dobrobiti čitavog čovečanstva. U tom smislu vodimo i akciju objedinjavanja svih Srba sveta, a najpre našeg narod u SAD, gde živimo i radimo – objašnjava nam Nikola Lončar.
Ona fodnacija svake godine u Njujorku održava komemorativnu i radnu konferenciju o Nikoli Tesli na dan njegove smrti. Realizovala je dokumentarni film “Teslin narod” o istoriji Srba u Americi. Trenutno priprema drugi dokumentarni film o Teslinim putevima u SAD, gde srpski genije ima 16 spomenika i bisti, tri varoši sa njegovim imenom i svoju laboratoriju. Jednu od tih bisti postavila je Teslina naučna fondacija u holu Univerziteta Filadelfija.
– Krajem ove godine u SAD se održava popis stanovništva, u kome zbog loše definisanog pitanja nacionalnosti doseljenih ljudi, Srbi nemaju priliku da iszažu svoj ideintitet. Samim tim postoji opasnost da se u ovom popisu evidentira jako malo američlkih Srba. Mi pretpostavljamo da nas ima milion u SAD, ali kako to dokazati. Pokrenuli smo akciju prijavljivanja, registrovanja i prebrojavanja američkih Srba, koji su deo nacionalnog bića čitavog srpskog naroda. Održaćemo u dogledno vreme i konferencije po tom pitanju u čemu imamo podršku Ambasade R. Srbije u Vašingotnu, Srpske pravoslavne crkve, drugih naših organizacija, kao i javnosti u Srbiji. Nadam se da ćemo u ovoj misliji uspeti – kaže Nikola Lončar.
Prema poslednjem popisu u SAD je 2010. godine registrovano samo 176.666 građana koji „govore srpski jezik u porodici“. Pokazalo se da, na primer, samo u Čikagu, nekad najvećem srpskom gradu u rasejanju, ima jedva oko 50.000 Srba. A da je broj novih srpskih useljenika veliki u San Hozeu, u Teksasu, gde su obučavane ratne izbeglice za razne poslove potom slate da rade i žive u Kaliforniji, Ilinoisu, u gradu Rokford, u Viskansin, najviše u Milvoki i okolinu.
Već dve decenije američki Srbi nemaju status etničke grupe, pa se prilikom popisa svrstavaju u rubiru “ostali građani”. Kongres srpskog ujedinjenja i predsednica ove organnizacije Mirjana Samardžija je svojevremeno vodila kampanju u Americi da Srbi izađu masovno na popis u SAD i izborila se u Vašingtonu da Srbi uđu kao etnička grupa na formular za popis.
Posle toga opet je sve po starom, američki Srbi su samo “ostali građani”.
– Da bismo utvrdili tačan broj Srba u rasejanju i u SAD izvršićemo anketu po našim ambasadama i konzulatima, po eparhijama SPC, kojih ima čak 27 u inostranim zemljama, po srpskim savezima, udruženjima i klubovima. Pitaćemo i državne organe zemalja u kojima Srbi žive, jer oni imaju svoje biroe za emigraciju, agencije za useljavanje, konzulate za izdavanje useljeničkih viza i državne institucije za izdavanje dozovole boravka i rada strancima. Problem je, međutimn, što se u stranim zemljama, pa i u SAD, srpski narod vodi po zemljama rođenja i porekla, pa su mnogi naši ljudi registrovani kao Bosanci, Crnogorci, Hrvati i Makedonci – tvrdi Nikola Lončar, koji u ovoj misiji očekuje i direktnu pomoć matice Srbije i drugih otadžbinskih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
Lončar želi da se sama matica Srbija više brine o Srbima u rasejanju i da ima bolju saradnju sa najvećim srpskim organizacijama, među kojima je i Teslina naučna fondacija. Ova organizacija je, inače, u Srbiji održala nekoliko konferencija, izložbi i predavanja o Nikoli Tesli, o američkim Srbima i srpskom narodu u dijaspori.
Planirano je bilo da se na obroncima Fruške Gore otvori Teslin duhovni centar. Teslina naučna foindacija je s toga predložila Srpskoj pravoslavnoj crkvi da Nikolu Teslu proglasi za sveca.
– Proglašenje Nikole Tesle svecem ujedinilo bi najveće naučnike sveta i omogućilo da Teslina dostignuća budu iskorišćena za dobrobit celog čovecanstva. Osobe koje podržavaju ovaj predlog, raznih su vera, kultura, boja kože, inelektualnih nivoa, odnosno, baš onako kako je Tesla i želeo – da svoj rad daruje svima, koji sada njemu uzvraćaju – objasnio nam je razlog za ovakav predlog Nikola Lončar.
U planu fondacije iz Filadelfije je bilo i da se u Beogradu izgradi Teslin toranj, kako monument čoveku koji je postao simbol srpskog naroda i kao nova turistička atrakcija u Srbiji.
– Nikola Tesla je Srbin koji na internetu ima nekoliko desetina miliona poseta godišnje. U svetu, a i u Americi mnogi znaju za Nikolu Teslu. Zato smo mi američke Srbe nazvali “Teslin narod”, jer smo svi zajedno deo njegovog nasleđa, koje je on podario čovečanstvu. Želimo da oko imena i dela Nikole Tesle okupimo sve američke Srbe, da ih prebrbojimo i popišemo. Da ih ujedinimo i predstavimo kao Teslin narod. Na taj način, uvereni smo, Srbi će ponovo postati prepoznatiljiva etnička grupa u SAD i sa Teslinim imenom će “osvojiti” svet – ubeđen je Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
Marko Lopušina