Izdavac: Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1997
KGB: Sesti covek: Grem Grin. CIA: Dupla igra Oldrica Ejmsa. BND: Genserov potrcko: Klaus Kinkel. STAZI: Karlos u Berlinu. MI6: Dusko Popov zvani Tricikl. CEDSE: Slucaj Farvel. MOSAD: Gospodar senki Robert Maksvel. DS: Atentator na papu: Ali Agdza. SIGURIMI: Alah terora: Osama Bin Laden. RDB: Najopasniji Titov spijun: Stevo Krajacic.
Tajna politika, tajna diplomatija i spijunaza odvajkada su bili podupiraci vaznih drzavnih poslova. Vilijam Kejsi, nekada prvi obavedtajac Amerike. Umeo je iskreno da prizna da je spijunaza toliko ozbiljan posao da je ne treba prepustati spijunima. Njihov znacaj, medutim, posebno je dolazio do izrazaja u teskim, kriznim i ratnim situacijama. Ponekad, kao na primer u Drugom svetskom ratu, britansko desifrovanje nemackih poruka spaslo je od nacizma ne samo Veliku Britaniju, vec i Evropu. Bilo je, medjutim, i prilika da vladari nisu verovali svojim spijunima, pa je Staljin svoje poverenje u Hitlera platio sa dvadeset miliona zrtava. Najstariji pisani trag o spijunazi naden je na glinenoj plocici ispisanoj pre 4.000 godina, kada je obavestajac Banum iz drzave Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio sumnjive svetlosne signale u susednom neprijateljskom selu. Prvo znacajnije pisano delo o obavestajnoj sluzbi, medjutim, ostavio je Sun Cu Vu u Kini, pet stotina godina pre nove ere. U svojoj Vestini ratovanja ovaj vojskovoda je zapisao da je spijunaza …bozansko povlacenje niti… i …najdragocenija osobina vladara…. Ko zeli da vlada, mora da ima sposobnost da vidi i predvidi dogadaje u vlastitoj drzavi i okolini …