Izdavac: Knjiga-Komerc, 2005
Novi kriminalni poredak. Zlo Evrope. Vladavina porodice Goti. Sofijski banditizam. Kriminalci u plavim slemovima. Kumovi sa Apenina. Samuraji u smokinzima. Plamen crvenog zmaja. Drzava na kokainu. Podzemlje u krilu KGB. Srbi haraju Evropom.
Novi kriminalni poredak
Bosko Radonjic, Srbin u americkom mafiji, kum kuma Dzona Gotija, koji je cak opisan i u jednom filmu, na pitanje sta je i gde je podzemlje, otvoreno je rekao:
– Pravo „podzemlje“ je uvek gore, a dole, pod zemljom su mrtvi i raj.
Krajem devedesetih ispalo je da je podzemlje svuda oko nas. Prema procenama kriminologa i drugih eksperata za nezakonita poslovanja 21. vek ce biti era kriminala. Ove procene su toliko pesimisticke da se predvida da ce kriminalci, zavladati svetom, ako ih drzave u tome ne sprece.
Ovo je bio generalni utisak sa XI Medunarodnog kongresa kriminologa, koji je 2004. zakljucio da kriminal pocetkom 21. veka svuda u svetu belezi ogorman rast. Procenjuje se da danas realni svet organizovanog kriminala vredi godisnje skoro bilion dolara.
Mafija je jos na kraju 20. veka bila jedna, globalna i interkontinentalna sila. To je i potvrdeno podacima, da je, na primer, u Rusiji 1990. godine bilo registrovano 700 mafijaskih grupa, da bi 1995. njihov broj porastao na 8.000. A danas, ruska mafija je dostigla nivo pararelne drzave.
Govoreci u americkom Senatu senator Dzon Keri je slikovito opisao kako danas funckionise to svetsko podzemlje:
– Ruska mafija salje svog profesionalnog ubicu iz Moskve da u Njujorku likvidira jednog neposlusnog vlasnika velikog marketa. Njegove falsifikovane papire obezbeduje sicilijanska mafija, koja je za tu uslugu placena raketama “zemlja-zemlja”. Ili drugi primer, kolumbijski karteli proizvode kokain. Kineska mafija ga uzima u zamenu za heroin, koji se, zatim, krijumcari u SAD. Trijade donose kolumbijski kokain u Japan i distribuiraju ga u saradnji sa jakuzama. Posle toga azijska mafija pere novac od droge u Evropi.
Ovo nije novokomponovana bajka. Kumovi ruske, kineske, italijanske i kolumbijske mafije imali su jos 1992. godine prvi zajednicki sastanak, prvo u Pragu, a potom u Varsavi i Cirihu. Na ovim samitima masijasa postignut je dogovor o strateskom savezu mafija u ileglanoj trgovini narkoticima, jer to je roba koja danas odbacuje najveci i najbrzi profit. Sicilijanci su ponudili svoje iskustvo i znanje, kao i veze na trzistu droga. Rusi su ponudili dobro obezbedenje svercerskih kanala sirom sveta. Kinezi su ponudili svoju dilersku mrezu od Tokija preko Nju Delhija do Njujorka. A Kolumbijci su ponudili svoj kokain i bliskositocni heroin, najboljeg kvaliteta po najnizim mogucim cenama. Tako je nastala prva globalna mafijaska osovina.
O kakvom je biznisu rec govore podaci Pentagona. Americki vojni izvori su 2004. godine procenili da godisnje oko 1.000 metrickih tona kokaina ilegalno iz Latinske Amerike ulazi u SAD. Za to je organizovan vazdusni i pomorski most izmedu dva americka kontinenta, kojim godisnje prode do 3.000 aviona i 5.000 brodova. Novac zaraden na kokainu zavrsava potom u kanadskim bankame, gde se godisnje “opere” do deset milijardi narko-dolara.
Velika Britanija danas priznaje da ima problema sa 32 milijarde dolara bez porekla u njenom finansijskom sistemu. Podrazumeva se, naravno, da je to mafijaska para.
Evropska komisija iznela krajem 2004. plan borbe protiv kriminalnih bandi koje operisu u vise drzava EU. Predlozi ukljucuju zajednicku definiciju na nivou Unije sta se podrazumeva pod „kriminalnom organizacijom“, kao i razmenu informacija i kriminalnih dosijea izmedu drzava clanica. Podaci koje je izneo Europol pokazuju da je 2002. u Evropskoj uniji postojalo 4.000 kriminalnih organizacija u okviru kojih je delovalo 40.000 krimalaca. Medjunarodni monetarni fond ukazuje da je profit ostvaren pranjem novca koji potice od organizovanog kriminala cini od dva do pet odsto BDP u Evropi.
Ta Nova globalna kriminalna osovina sastoji se od sest glavnih sila, povezanih nizom malih organizacija, kao i finansijskim i politickim krugovima u mnogim zemljama. A to su americki kriminalci, japanske jakuze, kineske trijade, kolumbijski karteli, ruski gangovi i italijanska mafija. Ova podzemna armija ima osam miliona registrovanih clanova. Najvise u Kini, cetiri i Rusiji, tri miliona ljudi direktno radi za mafiju.
U Albaniji i na Kosmetu je mafija drzava za sebe, koja svojim prljavim poslovima odrzava zemlju Šciptara u zivotu.
U tom podzemnom svetu ima mesta i za srpsku mafiju, koja je poslednjih decenija kao privezak drzavne vlasti, postala jedan od stubova Srbije, Crne Gore, ali i okolnih balkanskih i evropskih zemalja.
Nije li zato ni malo slucajno da u vreme Novog svetskog politickog poretka dobijemo i Novi svetski kriminalni poredak.
Albanska mafija
Zlo Evrope
Albanija je baza svetskog kriminala, zakljuceno je pocetkom 2005. godine u americkom Stejt departmentu. U vrlo kratkom izvestaju o stanju narko kriminala u svetu americka vlada je napisala:
– Pranje novca i dalje predstavlja veliku opasnost za Albaniju. Ova zemlja je tranzitna drzava za sverc droge, oruzja i ilegalnih imigranata i falsifikovane robe – ocenio je americki Stejt department u svom izvestaju o strategiji kontrole medunarodne trgovine narkoticima.
Time je potvrdeno da je albanska mafija ostala pri samom vrhu svetskog podzemlja, u kome funkcioniste aktivno vec 40 godina. Pipci albanske mafije, koja svoje izvore pored Albanije ima i na Kosmetu, krecu se od Pakistana i Turske preko srednje Evrope do istocnih obala SAD i Kanade.
Trenutno najunosniji posao albanske mafije jeste trgovina ljudima: devojkama, mladim zenama, decom i decijim organima.
Madarski i austrijski granicari su zajednickom akcijom uhapsili u prolece 2004. godine clanove dve grupe kriminalaca iz Srbije, odnosno sa Kosmeta, koji su se bavili krijumcaranjem ljudi. Ova srpsko-albanska grupa je, pocev od 1997. godine, preko madarske-austrijske granice na Zapad prebacila cak 11.000 ljudi, uglavnom Albance i ostale drzavljane sadasnje Srbije i Crne gore, dok je rumunsko-moldavska grupa delovala dosta krace.
Madarski mediji javljaju da su granicari u saradnji sa sluzbom za nacionalnu bezbednost i uz koriscenje sredstava tajne policije u zadnjih nekoliko dana uhapsili 42 coveka, sto je i od strane Evropske unije naislo „na priznanje i zahvalnost“. Srpsko-albanska grupa kriminalaca je, uz pomoc turistickih agencija, dovodila u Madarsku Albance sa Kosova, koji su u traznji za boljim zivotom hteli da predu u zapadnu Evropu.
Prema policijskim izvorima, kosovski Albanci iz Madarske su prebacivani ilegalno u Austriju preko „zelene granice“.
Procenjuje se da je albanska mafija samo tokom 1999. godine prebacila najmanje 70.000 ljudi u Evropu i zaradila 50 miliona dolara. Osim drzavljana Albanije i Albanaca sa Kosova i Metohije, navodi se u izvestaju, krijumcare se migranti iz Turske, Pakistana, Šri Lanke, Kine i drugih zemalja. U mrezama svercera ljudi nalaze se i hiljade zena sa Kosova i Metohije koje su izbegle u Albaniju, ali i Rumunke, Moldavke, Ruskinje, drzavljanke Bosne i Hercegovine… Makroi se cesto predstavljaju kao politicke izbeglice, a Belgija je sediste nekoliko nosilaca ovog kriminalnog posla.
Prema istrazivanju medunarodne organizacije „Transparency International“, u Albaniji centri trgovine ljudima su rute: Vlora, Tirana, Fier, Skadar, pogranicna mesta prema Grckoj i Makedoniji. Danas vlasnici glisera u priobalnim mestima imaju dobre veze sa policijskim strukturama i administarcijom i funkcionisu organizovano kao mafijaska grupa, koja ima pristup krivotvorenim dokumentima. Izmedu marta i novembra 2003. policija je uhapsila 150 osoba pod sumnjom da su na bilo koji nacin ucestvovali u trgovini ljudima. U samo 10 odsto slucajeva podignute su optuznice.
Trgovina ljudima i decom
Grcke vlasti pocele su pocetkom 2005. istragu o poverljivom izvestaju, koji sadrzi sokantne podatke u vezi sa ilegalnim kanalom za trgovinu decjim organima iz Albanije za Italiju. Izvestaj je pripremila Grcka ambasada u Tirani i dostavljen je Tuzilastvu u Solunu.
Prema saznanjima koje prenosi atinski dnevnik, zrtve su deca iz Albanije, ciji su organi vadeni u klinikama u Albaniji i grckoj Makedoniji, a zatim prebacivani u Italiju u vrecama uz pomoc albanskih diplomatskih kanala. Pretpostavlja se da je u skandal umesan najmanje jedan grcki lekar.
Nedavno je grcka privatna televizija „Alfa“ objavila istrazivanje, u kome se tvrdi da je vise od 12.000 dece iz Albanije postalo zrtva ilegalnog krijumcarenja, a u vecini slucajeva deca su prodavana ili su ih roditelji prodavali za pare.
Trgovina ljudskim bicima kaznjiva je na osnovu Krivicnog zakona od 27. janura 1995. godine. Predvidene su kazne od 5 do 15 godina. Kao posebno krivicno delo zakonom se predvida trgovina zenama radi vrsenja prostitucije u cilju pribavljanja materijalne i druge dobiti. Predvidena kazna je od 7 do 15 godina. Prostitucija je danas ilegalna u Albaniji.
Trgovci belim robljem preko Evrope godisnje prokrijumcare oko 700.000 ljudi. Od toga, preko Balkana, prema zvanicnim podacima OUN, godisnje se ilegalno srpskim putevima provuce oko 200.000 ljudi koji zavrsavaju na Zapadu kao jeftina radna snaga.
Potpukovnik Sinisa Grbic, nacelnik pogranicne policije kaze:
– „Crna rupa“ trgovine ljudima je Kosovo i Metohija, konkretno Pristinski aerodrom jer tamo „ne postoji kontrola ko ulazi i izlazi iz zemlje“. „Iz Pristine put vodi preko Bujanovca, Nisa do Beograda, a dalje do zapadnoevropskih zemalja.
Grbic je podseca da od dolaska Unmik srpska policija nema nikakve mogucnosti kontrole kosovskog podrucja. Ilegalcima pomaze izuzetno razgranata i dobro organizovana mreza krijumcara ljudi, koji od svakog izbeglice uzimaju bar po 1.000 dolara.
Jedan od ljudi koji je uhvacen i optuzen za trgovinu Pakistanaca je Mulazam Husein Šah. Optuznica Šaha tereti da je u dva navrata organizovao prebacivanje ilegalnih imigranata preko nase zemlje u zapadnu Evropu, prvi put trojicu a drugi put cetvoricu Pakistanaca.
Mulazam Šah je izjavio da je pre nego sto je dosao u Beograd devet godina ziveo u Rumuniji, gde je imao preduzece. Nakon toga se odselio u Siriju, a prilikom jednog poslovnog puta boravio je u nasoj zemlji. Optuzeni je izjavio da se tokom svog jednodnevnog boravka upoznao sa cenama na nasem trzistu, zakljucio da u Srbiji moze da se zaradi i odlucio da zapocne ovde posao. Posle nekoliko meseci osnovao je preduzece „MS eksport import“ i prosle godine se doselio u Pancevo.
Tamo je upoznao treceoptuzenog Srdana Garabiljevica, taksistu iz ovog mesta cije usluge je koristio zbog nize cene voznje. Po recima Šaha, Garabiljevic ga je u jednom trenutku zamolio da posalje garantno pismo za dva Pakistanca, Šaukata Hajata i Raba Navaza, cijeg brata je taksista upoznao u Londonu. Šah je pristao na to, a inace su ova dvojica Pakistanaca poznanici prvooptuzenog jer su iz istog okruga. Šah je, kako kaze, pomagao prilikom prevoda i smestaja dvojice Pakistanaca, koji su boravili kod Garabiljevica.
Treci njegov zemljak, Muhamed Naim, dosao je u nasu zemlju, takode, uz garanciju Mulazama Šaha, a njih dvojica su hteli da otvore radnju za prodaju tekstilne robe u Pancevu. Šah je izjavio da je insistirao da se Naim prijavi policiji, ali da je ovaj sve odlagao. Na kraju je jednog dana otisao, a nakon toga je policija uhapsila Šaha rekavsi mu da je njegov ortak Naim uhapsen u Šidu prilikom pokusaja prelaska u Hrvatsku.
Što se druge grupe od cetvorice pakistanskih drzavljana tice, Šah je izjavio da ih je video samo jednom a da ga je tamo odveo Naim. Oni su bili smesteni u jednom stanu u Beogradu, Šah se tamo, kako kaze, kratko zadrzao a kada je cuo da su oni ilegalno presli granicu, rekao je da nece nista ima sa njima i otisao je.
Drugooptuzeni Stanislav Samardzic, taksista iz Beograda, priznaje da je Pakistanac je od njega zatrazio da preveze cetvoricu njegovih prijatelja od Golupca do Beograda za 200 evra. Zbog dobre zarade, Samardzic je pristao, a na poziv optuzene Danijele Stamenkovic dolazi do sela Vince gde preuzima cetvoricu stranaca kod njenog nevencanog supruga Bojana Vuckovica, koga je znao od ranije. Zbog toga sto je imao gumi defekt, kupuje im karte za autobus i salje ih javnim prevozom. A zbog kvara je vozio polako, pa je, kako kaze, u isto vreme stigao u Beograd kada i Pakistanci i sacekao ih je na autobuskoj stanici. Za tu voznju dobio je 200 evra od Šaha, a zaradu je podelio sa jednim kolegom.
Posle toga Šah, koji mu se tada predstavio kao Mihajlo, zatrazio je da preveze druga tri Pakistanca do Šida. Samardzic je opet pristao zbog dobrog posla, ali je u kolima vozio dete, pa je ipak odustao. I ova tri Pakistanca je stavio na autobus za Šid. Ipak, kada je video da su oni zaboravili stvari kod njega u kolima, i sam se odvezao do Šida da ih vrati. Za ovu voznju je dobio 100 evra.
Prema njegovim podacima 20 odsto stranaca u tranzitu bavilo se u Srbiji kriminalom, najcesce kradama, a 15 odsto se bavilo prostitucijom. U septembru 2003. godine u akciji „Miraz 2“ na granicnom prelazu Batrovci prilikom pokusaja ulaska u nasu zemlju s falsifikovanom hrvatskom putovnicom otkrivena je jedna nasa drzavljanka, zrtva trgovine ljudima i odmah smestena u Skloniste protiv nasilja u porodici i trgovine zenama. Tokom te akcije otkriven je i identitet lica koja su ucestvovala u trgovini ljudima, o cemu je odmah obavesten Nacionalni centralni biro Interpola u Beogradu.
U policijskoj akciji „Leda“ je privedeno 40 drzavljana SCG i 28 stranaca. Podnete su krivicne prijave protiv tri lica zbog posredovanja u vrsenju prostitucije. Medu zrtvama trgovine ima i nasih zena. Vecina njih je pronadena na teritoriji Crne Gore, BiH, Italije i Kosova.
Jedan od najvecih trgovaca belim robljem, koji je direktno bio povezan sa Kosmetom, bio je Dilaver Bojku, Albanac iz Makedonije. Dilaver Bojku zvani Leku je pocetkom marta 2003. godine uhapsen u svom nocnom klubu „Bern“ i odveden u zatvor u Strugi. Kada je pocela sudska istraga protiv Bojkua mnoge devojke su progovorile o njegovom biznisu u koji su bile umesane i mnoge ugledne licnosti iz Makedonije i okolnih zemalja.
Osnovni Sud u Strugi, kojim je predsedavala Klementina Savevska, osudio je Dilavera Bojkua na sest meseci zatvora. Domaca i svetska javnost je bila zapanjena. Najveci trgovac bijelim robljem u Evropi, covek pod cijim je ropstvom, kako se pretpostavlja, bilo 3.000 zena i devojaka od 16 do 26 godina, osuden je na samo pola godine robije.
Tuzilac se srecom zalio, pa je Apelacioni sud u Bitolju osudio Dilavera Bojku, Leku na tri godine i osam meseci strogog zatvora. Kralj prostitucije i trgovine bijelim robljem u Evropi, kako su ga nazvali policajci i novinari, ima 47 godina.