Izdavač: Hotelsko-ugostiteljsko preduzece „Moskva“, 2008
I poglavlje – BOZIC U BEOGRADU. II poglavlje – SKROMNA SVECANOST. III poglavlje – EPICENTAR BALKANA. IV poglavlje – DUH OLIMPIJE. V poglavlje – PREMIJEROVA KUCA. VI poglavlje – NUSICEVO SVRATISTE. VII poglavlje – RUSKA KOLONIJA. VIII poglavlje – NAJDRAZI GOST. IX poglavlje – OVDE SE MISLI DUBOKO. X poglavlje – CAROBNJACI SA KICICOM. XI poglavlje – RADjANJE „KRSMANCA“. XII poglavlje – POSTANSKA KUCA. XIII poglavlje – HOLIVUD U BEOGRADU. XIV poglavlje – SRPSKA FORMULA 1. XV poglavlje – DRUGI RAT. XVI poglavlje – POBEDNICI MARSIRAJU. XVII poglavlje – POLITICKA ODMAZDA. XVIII poglavlje – U TITOVOM ZAGRLJAJU. XIX poglavlje – KAFA ZA NOBELOVCA. XX poglavlje – SVET NESVRSTANIH. XXI poglavlje – UDRUZIVANJE U „UNIJU“. XXII poglavlje – SPOMENIK KULTURE. XXIII poglavlje – NOVA „MOSKVA“. XXIV poglavlje – INTERNACIONALNI POSETIOCI. XXV poglavlje – „MOSKVA SNIT“. XXVI poglavlje – DZEZ U KAFANI. XXVII poglavlje – RAJ ZA GURMANE. XXVIII poglavlje – VECNA AMBASADA. XXIX poglavlje – CENTAR SVETA. XXX poglavlje – SUSRET SA KAMILOM. XXXI poglavlje – STO ZA PISCA. XXXII poglavlje – MALA AKADEMIJA. XXXIII poglavlje – BEOGRADSKI MARATON. XXXIV poglavlje – BITKA ZA ZVEZDICE. XXXV poglavlje – POVRATAK PRINCEZE. XXXVI poglavlje – SKOLA ZORANA DjINDjICA. XXXVII poglavlje – GODINA RASPLETA. XXXVIII poglavlje – PETI OKTOBAR. XXXIX poglavlje – 21. VEK. XXXX poglavlje – POVRATAK VELIKANA. XXXXI poglavlje – NAJNOVIJA „MOSKVA“. XXXXII poglavlje – VIRTUELNA BUDUCNOST. XXXXIII poglavlje – HRONOLOGIJA. XXXXIV poglavlje – LISTA GOSTIJU. XXXXV poglavlje – DOKUMENTA.
NAJBOLJI SRPSKI DOMACIN
Kada se za nekoga kaze da je nadziveo citav jedan vek, pretpostavlja se da je pomalo umoran od prohujalih vremena. U slucaju hotela «Moskva», koji kao svedok burnih vremena stoji nasred Beograda, ta pretpostavka ne vazi. Ovo zdanje ostalo je vecni mladic svetskog hotelijerstva.
Ovaj arhitektonski dragulj ruske secesije i spomenik srpske kulture, kada je izgradjen, izmenio je fizionomiju Beograda i postao sastajaliste beogradskih umetnika, balkanske i svetske elite. Gradjen je kao internacionalna palata, ciji su vlasnici bili Rusi i Srbi, Rusi i Madjari, Srbi, Dalmatinci, Nemci, Jugosloveni. A danas su Srbi i Amerikanci.
Otvorio ga je 1908. licno srpski kralj Petar I Karadjordjevic, a njegovi stalni gosti bili su prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, srpski premijeri Nikola Pasic, Dragoslav Markovic i Zoran Djindjic. A u palatu su svracali Tito, Sukarno, Gadafi, Breznjev i Milosevic. Jer, u drugoj polovina proslog veka ova beogradska crvena kuca bila je i konaciste svetskih drzavnika, kako onih koji su dolazili na samite nesvrstanih zemalja, tako i onih koji su stigli da odaju poslednju pocast nekadasnjem dozivotnom jugoslovenskom predsedniku ili poslednjem srpskom vozdu.
«Moskva» je u medjuvremenu bila i utociste licnosti sa naprednim misljenjem. Nih smo kasnije prepoznavali kao disidente ili kao opozicionare. Izmedju ostalih bili su to Milovan Djilas, Vlado Dapcevic, Dobrica Cosic, Vuk Draskovic…
Zidovi palate «Moskva» svedoci su storijskih zbivanja ne samo u Srbiji vec i na Balkanu i Evropi. U njegovim odajama mnogi politicki misionari i izvestaci pisali su istoriju ovog dela sveta.
Sagradjen u okviru velike palate «Rosija», pre tacno sto godina, hotel «Moskva» nadziveo je osam drzavnih tvorevina: Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju, Federalnu Demokratsku Jugoslaviju, FNRJ, SFRJ, SRJ, drzavnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. I opet je uvazeni zitelj Srbije.
Za vek svog postojanja ova beogradska plata ugostila je 36 miliona posetilaca i primila oko cetiri miliona ljudi sa svih krajeva sveta. Zato se, s pravom, za «Moskvu» moze reci da je od svih balkanskih hotela najveci i najgostoljubiviji srpski domacin.
Priredjivaci: Marko i Dusan Lopusina