Neobična sudbina Radomira Putnikovića, književnika koji je uputio
– Boreći se protiv laži britanskih državnika o srpskom narodu
23. oktobar 2012.
STROGA KONTROLA
– Moji telefonski razgovori su prisluškivani. Na to su mi skrenuli pažnju dvojice članova Britanskog parlamenta. Pošta mi je strogo kontrolisana, jer nije stizala na određene adrese ili je stizala s velikim zakašnjenjem – otkriva Putnuiković kako radi britanska tajna policija.
ENGLESKI I SRPKI PISAC
Putniković je rođen 1936. godine u Beogradu. Školovao se u Smederevu, Užičkoj Požegi i Beogradu. Studirao je i igrao košarku na BU. Odselio se u Englesku 1970. godine. Književni rad Radomira Putnikovića posvećen je uglavnom književnosti za decu. Član je Udruženja britanskih pisaca i Udruženja književnika Srbije.
Predstavljajući na štandu Prometeja svoju novu knjigu „Iskreno vaš“ sa pismima upućenim britanskim državnicima i njihovim odgovorima, autor Radomir Putniković iz Londona je, malo u šali, više u zbilji, napomenuo:
– Zbog ovih pisama i ove knjige mene i danas britanski tajni agenti prate i prisluškuju. Smatraju valjda da sam opasan, iako više u Velikoj Britaniji ne radim kao srpski lobista. Sada sam samo
satiričar.
Putniković je sin doktora dimitrija Putnikovića, pionira srpske pedagogije, Beograđanin po rođenju, ali svetski izdavač sa britanskim manirima. Visok je, ali blage naravi i trvodoglavo uporan u svojim namerama da kaže istinu o sebi i svom narodu. Zbog toga je početkom devedesetih zapustio svoju izdavačku kuću i pisanje knjiga.
– Postao sam srpski lobista jer smatram da zemlji iz koje sam potekao dugujem da stanem u njenu odbranu, kako najbolje umem i znam. Duboko verujem da je u građanskom ratu u Jugoslaviji, srpskom narodu učinjena velika, istorijska nepravda. U pismu od 18. maja 2004. lord Karington
mi piše: „Vi dobro znate da ja smatram da je Srbima učinjena nepravda.“ Nepravda je motivisala moj rad. Neistine i izrečene laži u Velikoj Britaniji, gde živim, ticale su se i mene – iskren je Radomir
Putniković.
Početkom devedesetih Putniković je počeo da šalje britanskim političarima, funkcionerima i parlamentarcima pisma u kojima im je ukazivao na neznanje i neistine, koje su o Srbiji i Srbima iznosili londonski zvaničnici i mediji. Svako pismo je potpisivao sa poštovanjem sagovornika – „iskreno Vaš R. Putniković“. Za dve decenije dopisivanja sa lordom Karingtonom, Margaret Tačer, Tonijem
Blerom i drugim političarima Putniković je napisao i dobio čak 9.500 zvaničnih pisama.
– Na početku rata bio sam poražen činjenicom koliko malo, a ponekad nikakvo, znanje o Jugoslaviji imaju političari u međunarodnim krugovima. Osim da Jugoslavija postoji kao država, veliki broj
političara na Zapadu nije ništa više znao o Jugoslaviji. Čak ni njen sastav, ni imena republika. A kada bih ja rekao da sam Srbin, mnogi političari bi mislili da dolazim iz Češke, Bugarske, Slovačke ili da
sam Poljak. Uostalom, jedan od obrzaovnaijih političara mi je rekao da svo birtansko znanje o Srbiji može da stane na poleđinu jedne poštanske marke – svedoči Radomir Putniković o ljudima koji su čitavu deceniju odlučivali o sudbini srpskog naroda.
Kada je protestvovao kod jednog funkcionera iz Škotske o netačnim navodima o Kosmetu, ovaj je Putnikoviću pisao o zlim srpskih herojima „Karaviću i Miladiću“, kako je zvao Karadžića i Mladića.
Putnokivić je pisao slavnom BBS-iu zbog lažanih vesti o srpskim logorima u Hrvatskoj, baronesi Vilijams zbog neistine da su Srbi silovali 50.000 muslimanki, lordu Pedi Ešdaunu jer je slagao d ana
Kosmetu živi „samo pet odsto Srba“. Kritikovao je dr Makšejna, ministra za Evropu u Britanskom Parlamentu 17. juna 2003 jer je obmanuo parlamentarce i englesku javnost kada je izjavio da je
razlog ubistva porodice Stolić u Obiliću, na Kosovu „porodična svađa“, a ne svirepi napad albanski ekstremisti.
– U ime srpske dijaspore, 1992. godine uložio sam žalbu Ministarstvu za unutrašnje poslove, zbog toga što plaćenici iz Velike Britanije, posebno islamski dobrovoljci odlaze u Hrvatsku i Bosnu, s jednim jedinim ciljem da ubijaju Srbe. Pismom od 1992. naveo sam slučajeve, kao i konsekvence ovakve politike. Velika Britanija je proglasila sebe neutralnom u građanskom ratu u Jugoslaviji. A posle toga je Dejvid Oven najavio nezavisnost Kosova – kaže Putniković, dok govori o duplim britanskim stavovima prema Srbima.
I britanska premijerka Margaret Tačer je u odgovoru na pismo Putnikovića o strahu srpskog naroda u Krajini da se istorija ponavlja, pisala ovom srpskom lobisti 3. decembra 1991. godine, da su njoj poznati zločini koje su Hrvati počinili u toku Drugog svetskog rata nad Srbima, ali da Hrvati imaju pravo na self-determination.
– Dakle, svi narodi u bivšoj Jugoslaviji imali su pravo na samoodlučivanje, osim Srba! Ja sam se tome protivio nudeći argumente i dokaze, ali mi je Velika Britanija odgovarala kako pismima sa mnogo stereotipa i neistina, tako i što su me agenti tajne službe MI 5 neprestano pratili i prisluškivali. Često su se moja putovanja u Srbiju i povratak u London na graničnim prelazima pretvarala u maltretiranje. Na aerodromu Hitrou carinici su me držali četiri sata i pored toga što sam imao urednu dozvolu od
Ministarstva za trgovinu da u humanitarne svrhe prenesem protezu za jednog borca koji je izgubio ruku u ratu u Bosni. Pregledan je deo po deo proteze, osamnaest delova, do samog poletanja aviona za Beograd. Drugom prilikom bio sam sačekan na carini na istom aerodromu, odlučno odvojen od
ostalih putnika kao da sam kriminalac. Kofer mi je bio otvoren, sve stvari, svaki papir pregledan. Sve je to učinjeno na očigled reke putnika koja je prolazila pored inspektora carine koji je vršljao po sadržaju mog kofera i putnoj torbi – pamti te neprijatnosti Putniković i danas.
I naglašava da je jedan broj njegovih prijatelja s kojima se sretao na putovanjima ili pak bio u stalnom kontaktu poštom, zvanično bio opomenuti da ućute, da utišati svoj glas protiv britanskih intreresa ili ćete izgubiti svoje položaje i posao. Ipak i pod takvim pritiscima Radomir Putniković je nastavio da piše britanskim političarima i upozorava ih da ne govore istinu o srpskom narodu i Srbiji.
Originalna pisma koja su objavljena ili se pominju u knjizi „Irkeno Vaš“ su deponovana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti kao istorijski dokaz političkog i medijskog rata protiv Srbije. Pisma koja Radomir Putniković nisu mogla da budu uključena u knjigu iz različitih (opasnih ili poverljivih) razloga
stavljena u u sef njegovog advokata da budu objavljena kad za to dođe pogodno vreme.