Piše: Marko Lopušina

Dogodilo se ono štoi je Ruska crkva priželjkivala, a Carigradska patrijaršila očekivala, da Srpska pravoslavna crkva zvanično odustane od namere da pozove papu Benedikta u Srbiju. Ta ideja je već bila toliko zrela da je čak i Srpska pravoslavna crkva ovog proleća bila na ivici raskola, jer su se u njoj i samom Saboru episkopi podelili na dve struje – za i protiv pape. Da bi donekle ublažio taj mogući sukob vladika, patrijarh srpski Irinej je na pitanje novinara da li će Sveti otac doći 2013. godine na proslavu Milanskog edikta u Niš, u aprilu odgovorio da o tome mora da se konsultuje sa Moskvom i Carigradom.

Slutilo se tada da patrijarh srpski Irinej, sklon ekumizmu, ima ideju da poglavara Rimokatoličke crkve, ipak, dovede u Srbiju. Patrijarh Irinej je još i po izboru na tron SPC, u septembru 2010. rekao da kao ekumenista i pacifista smatra da bi bilo dobro da dođe do posete pape Srbiji, ali i da taj poziv treba da dođe od Svetog arhijerejskog sabora. Hteo je da rizikuje da mu Ruska crkva i Carigradska patrijaršija, kao i deo srpskog sveštenstva zameri zbog tog istorijskog poteza.

Kako je poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojza Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će “poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navodi se u zvaničnom saopštenju u Patrijaršiji SPC u Beogradu. Sporne pohvale koje je tokom posete Hrvatskoj proteklog vikenda na račun Alojza Stepinca, kardinala iz vremena ustaškog režima, izrekao papa Benedikt XVI pokazale su koliko je ogromna razlika u stavu o Stepincu u katoličkom i pravoslavnom svetu. Papa bi, navode u Patrijaršiji, možda i dobio poziv za proslavu u Nišu da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.

Srbi , naime, imaju ideju da papa treba da se u ime Rimokatoličke crkve i države Hrvatske izvini Srbiji i njenim građanima za stradanja u logoru Jasenovac i drugih stratištima u NDH. Ta ideja je deo nacionalnog folklora ortodoksnih Srba. I od pape Benedikta se očekivalo da, makar, neće da pominje Jasenovac, NDH i Stepinca. Kada je pre mesec dana, kod najave papine posete Hrvatskoj, Vatikan izdao saopštenje u kome Sveti otac pominje blaženog Stepinca, Sabor SPC je reagovao. Sveti arhijerejski Sinod SPC poslao je, kako se nezvanično saznaje, pismo Vatikanu protestujući zbog planiranog papinog hodočašća na grob kardinala Alojzija Stepinca. Pismo je prosleđeno Svetoj stolici uoči dolaska Benedikta Šesnaestog u Zagreb. S njegovom sadržinom saglasio se Sveti arhijerejski Sabor na zasedanju održanom polovinom maja jer je program papine posete Hrvatskoj bio poznat mesecima unapred.

Taj blagi protest SPC Vatikanu ličio je na opomenu, da ako papa ne pominje kontraverznog kardinala, mi ćemo i dalje da u fioci držimo sprema poziv da Benedikt XVI poseti Srbiju. Papa je u Hrvatskoj rekao da je Stepinac bio humanista koji je trpeo pod dva totalitarna režima - ustaša i komunista, a poput svog prethodnika Jovana Pavla II i Benedikt XVI se u Zagrebačkoj katedrali poklonio na Stepinčevom grobu. Sada, kada je papa rekao da je Stepinac spasavo Srbe, Jevreje i Rome, pobunio se Savez Jevrejskih zajednica u SAD, a potom i sama SPC.

Razvila se čak i polemika.  Federiko Lombardi, direktor Kancelarije za medije Vatikana, tvrdi da postoje svedočenja da Stepinac nije podržavao režim Ante Pavelića, već da je spasavao sve koje je mogao i da su to dokazali ozbiljni istoričari. Jovan Mirković, bivši direktor Spomen-područja Jasenovca, kaže da ne stoji teza Vatikana o tome da je Stepinac spasavao Jevreje.

Što se tiče odnosa Stepinca prema Srbima, prema Mirkoviću je sve prilično jasno.

- Papa je u pravu kada proklinje zločinačke ustaške vojne snage, ali nije u pravu kada odaje priznanje jednom od njihovih zagovarača - rekao je za AP Elan Steniberg, iz Američkog udruženja žrtava holokausta. Verski analitičari tvrde da je papin gest u Zagrebu u redovima SPC u Beogradu dočekan sa skrivenim očekivanjima da će Stepinac biti pomenut, što je srpskoj Patrijaršiji dalo povoda da ozvaniči svoje odbijanje da pozove Benedikta XVI u Srbiju. Naime, postoji podatak da je da je iz vatikanske ekspoziture u Beču još pre mesec dana Beogradu saopšteno da papa i ne namerava da dođe u Srbiju. Kao razlog je navedeno da Vatikan smatra da u SPC zbog pape vlada “neredovno stanje i velika napetost”.

U međuvremenu, patrijarh srpski Irinej je saopštio da su pozivi za proslavu Milanskog edikta u Nišu 2013. godine spremni i da će biti upućeni svim poglavarima hršćanskih crkava, što znači i poglavaru Rimokatoličke crkve.  Da se oko te odluke ne bi otvarala polemika u samoj Srbiji na poslednjem Saboru SPC, tokom maja u Beogradu, o papinoj poseti zvanično nije diskutovano, jer je ostavljena za neko bolje vreme.

Alojzija Stepinca je papa Jovan Pavle Drugi 1998. godine proglasio blaženim. Umro je u rodnom Krašiću 1960. godine. U srpskom shvatanju istorije Alojzije Stepinac će uvek biti kamen spoticanja, kao i „Oluja”. Oni su simboli srpskog poraza u hrvatskoj, za koje Srbi traže objašnjenje i izvinjenje u bilo kom tonu već decenijama. Za mnoge je to humani čin i put ka prijateljstvu, za druge je to samo alibi da se stalno kvare odnosi sa Hrvatima. I da se stalno, zapravo, pokazuje srpski strah od Stepinca i onoga što je on predstavljao – Rimokatoličkui crkvu. Takav stav ortodoksnih Srba je posledica komunističke politike u Beogradu i nacionalne ideologije u Srbiji. Niko danas nije u Beogradu pametan kako da se izvučemo iz ovog lavirinta i izgradimo dobre odnose sa Hrvatskom. Jer odbijanje poziva papi da poseti Srbiju može se u Zagrebu shvatiti kao i odbijanje saradnje sa Hrvatima.

Analitičar religije Živica Tucić kaže da se može zaključiti da ni SPC, niti srpska država, nisu u ovom trenutku previše zainteresovani za papinu posetu Srbiji. I da je Alojzije Stepinac iskorišćen kao alibi da se otkaže poziv za papinu posetu, a da se dokaže privrženost SPC i Srbije pravoslavnim centrima u Moskvi i Carigradu. I to je pravi razlog što je SPC odlučila da Benedikt XVI ne bude pozvan u Srbiju na proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta u Nišu 2013. godine