Za Srbe se oduvek govorilo da vole policijski poziv, a za Srbiju da je policijska drzzava. Ova zabluda plod je vishegodishnjih stradanja srpskog naroda od raznoraznih chuvara reda i mira, tachnije zashtitnika prvo sistema Josipa Broza, a potom Slobodana Miloshevicca. I jedan i drugi su imali svoju tajnu policiju, koja se progonecci politichke neistomishljenike vremenom izrodila u gonicha vlastitog naroda.

Razlika je samo u tome shto je Titova politichka policija, koristila metode staljinisttichke torture, a Miloshevicceva taktiku drzzavnog terorizma.

U drugoj Jugoslaviji od politichke policije stradalo je pola miliona Srba. U treccoj Jugoslaviji od produzzene ruke Milosheviccevicc gardi progonjeno je najmanje sto hiljada gradjana. Na meti su bili kako lideri opozicije, tako i pripadnici narodnog otpora, ali i oni ljudi, koji su bili potencijalni kamdidati za protivnike levice udruzzene sa desnicom.

Na zzalost, sluchajeva i afera koje su postale deo nezvanichne istorije srpske tajne policije, u poslednjih desetak godina ima i previshe. Mnogi od njih josh nisu okonchani, niti im se nazire pravi kraj. Medjutim, naziru se glavni akteri tih politichkih skandala i tog politichkog terora, chija je mocc bila, gotovo, neogranichena.

Miloshevicceva tajna policija je kriminalizovala chitavu Srbiju. Od nesvrshenih studenata je pravila batinashe i mafijashe, od izbeglih Srba stranachku armiju, od gradjana njihove saradnike u crnoj berzi. Za deset godina samo u Beogradu ubijeno je 120 ljudi, chiji se likvidatori ne znaju.

Cinjenica je da je tajna policija stvorila srpsko podzemlje, ali je josh poraznija istina da na ulasku u 21. vek ta policija nije bila sposobna da kontrolishe, a kamo li da unishti vlastitu mafiju.

Tako se zatvorio krug vlasti. Slobodan Miloshevicc je voljom naroda pao, voljom politichara uhapshen, a sa njim i njegovi policajci. Samo je mafija ostala na nogama, spremna da se sa novom srpskom policijom rve do smrti.

U takvoj situaciji pokushao sam da napishem prichu ne samo da bih zabelezzio obrise ovog teshkog vremena vecc i da bih pokazao da se na kraju tunela, u koji smo zajedno sa Milosheviccem upali, pokazao trachak svetla.

Autor
Beograd 10. septembar 2000. godine,
Tajne srpske policije, Marko Lopusina