Izdavac: Narodna knjiga, Beograd, 2003
Kancelarija u beogradu. Progon karadzicevaca. Saslusavanje srba. Ko je sahranio kralja. Dosije tesla. Huver i dusko popov. Lazni prijatelj dzimi. Lov na srpskog komandosa. Likvidator bogoja panajotovic. U zatvoru. U kandzama policije. Nagodba boska radonjica. Slucaj Pavlovic. Borba za Nikolu Kavaju. Ispovest Branka Milinovica. Srpski svaler. Velika potera. Afera medenica. Nevini milan mitic. Srbin spasava pentagon. Drzavni terorista.
Da li ce Federalni istrazni biro SAD dobiti svoje predstavnistvo u Beogradu, bila je dilema koja je pocetkom januara 2003. godine mucila policijske krugove, ali i srpske medije u raspadajucoj Jugoslaviji. Prvi su tvrdili da FBI dolazi, a drugi su se trudili da to poreknu, iako su cinjenice same za sebe nagovestavale takav zakljucak. FBI je, naime, jasno stavo do znanja Beogradu da zeli u Srbiji da obucava nasu policiju i bori se protiv mafije i terorizma.
Nije to bio prvi pokusaj Amerikanaca da sa svojom unutrasnjom policijom udju na prostor SRJ. U leto 1999. godine, tacnije mesec dana posle prestanka agresije SAD i NATO na Jugoslaviju, pored vojnih trupa zapadne alijanske na srspku zemlju Kosmeta stupila je prvi put noga americkih policajaca iz Federalnog istraznog biroa. Bila je to prva grupa od 66 agenata FBI, koji su na zahtev Tribunala iz Haga, dosli da pomognu zapadnim inspektorima u traganju za ratnim zlocinima Srba na teritoriji pokrajine. Tom prilikom Kris Vitkomb, portparol FBI je rekao:
– Tribunal je trazio da vodimo istragu na sedam lokacija, u potrazi za dokazima koji bi potvrdili izjave albanskih svedoka o ratnim zlocinima. Operaciju zapocinjemo u Glogovcu!
Agenti FBI su vrlo brzo tokom 1999. godine iz Glogovca presli u Djakovicu, Pec i Pristinu. Inspektor Rodzer Nisli, koji je postavljen za komandanta ekipe FBI na Kosmetu javno je, medjutim, priznao da su Amerikanci dosli da traze dokaze protiv Slobodana Milosevica, predsednika SRJ i jos cetvorice srpskih lidera sa haske optuznice.
Nacelnik Vilijem Stil Sesens je licno komandovao tihom raciojom koja je 1999. godine izvrsena nad svim srpskim organizacijama u SAD. Srbi su toliko bili sumnjivi da su, gotovo svi americki mediji, bez ikakve rezerve govorili samo o srpskim teroristima i tajne grupe „Srpski front oslobodjenja“, ciji se stab, navodno, nalazio na Palama. Zato je i dr Radova Karadzic u intervjuima americkoj televiziji morao da demantuje takve informacije.
Velika racija FBI izvedena je i po hrvatskim klubovima i organizacijama u Americi. S obzirom da FBI nije uspeo da spreci ovu tragediju, odnosno da na vreme otkrije muslimanske diverzante.
Federalni istrazni biro, medjutim, nije jos zvanicno usao u Srbiju, ali jeste u Bosnu, gde istrazuje aktivnost muslimanskih, hrvatskih i srpskih teroristickih organizacija. FBI slican posao sprovodi i na Kosmetu. Razvoj diplomatskih odnosa SRJ i SAD moze uskoro, predvidjaju mnogi analiticari da dovedu i FBI u Beograd. Naime, Federalni istrazni biro SAD planira da otvori nova predstavnistva u 23 svetske metropole, udvostrucivsi tako svoje prisustvo u svetu, u cilju prevencije teroristickih akcija i organizovanog kriminala. Broj predstavnistava FBI povecao bi se tako sa 23 na 46, a broj specijalnih agenata sa 70 na 129. Od cega bi dvojica radila u Jugoslaviji.
Direktor FBI, gospodin Luis Frih, koga je predsednik Bil Klinton postavio na tu duznost 1993. godine, za to ima jasno objasnjenje:
– Agenti FBI koji se nalaze u inostranstvu nisu obavestajci i nece se baviti spijunazom!
I predsednik Dzordz Bus, mladji, sa svojim direktorom policije Robertom Milerom, trudio se, narocito posle napada Al Kaide, da uvede javni red i mir, ne samo u SAD vec sirom sveta, pa i na Balkanu. FBI je zato dobio specijalna ovlascenja, a Bela kuca i Bus su formirali i novu specijalnu sluzbu bezbednosti. U takvim uslovima, u zimu 2003. godine, medjutim, posle obuke srpskih i crnogorskih policajaca u Budimpesti, postalo je sasvim izvesno da je FBI resio da udje u Beograd. I da obucava srpske policajce, ali i da juri srpske kriminalce.
Autor
Zemun 14. januar 2003. godine