Balkanski siročići
– Krađa pobede Hrvatima i Ukrajincima na Evropskom prvenstvu u fudbalu dokaz je navike Starog kontinenta da potkrada male i nezavisne zemlje
Vecernje novosti, 27. jun 2012.
Najbolji svetski fudbalski sudija Pjerluiđi Kolina, ujedno predsednik Sudijske komisije na Evropskom prvenstvu rekao je da je Ukrajini poništen regularan gol protiv Engleske. I da je Hrvatska pobeđena u meču sa Španijom zahvaljujući golu postignutom iz “sumnjivog pasivnog ofsajda”. Međutim, iskusni arbitar se potom počešao po ćelavoj lobanji i rekao da je, eto ljudski grešiti. I da ti porazi Hrvata i Ukrajinaca nisu ništa strašno.
Ukrajina je izgubila od Engleske sa 1:0, a Hrvatska sa istim rezultatom od Španije. U oba slučaja linijske sudije su procenile da lopta ukrajinskog igrača srpskog porekla Devića nije prešla gol-liniju posle šuta ili da španski napadač nije bio u nedozovoljenoj poziciji. Gol je postojao, kao i ofsajd, ali to Evropa ne želi da vidi, jer tako nešto nije planirano da se desi na Evropskom prvenstvu u fudbalu u Poljskoj i Ukrajini.
Pre ova dva meča pričalo se da će domaćini Ukrajinci i gosti Hrvati da nameste svoje utakmice sa rezultatima koji im odgovaraju. A dogodilo se da je Stari kontinent učinio sve, a tako malo, da Ukrajina i Hrvatska ne odu u finalni krug borbe za titulu fudbalskog šampiona. I umesto da Svetska fudbalska federacija ispituje sudije i utvrđuje pravdu na zelenom terenu za loptanje, UEFA je kao njen policajaca pokrenula novi disciplinski postupak protiv Hrvatskog nogometnog saveza (HNS) zbog incidentnog ponašanja navijača na utakmici trećeg kola C grupe prvenstva Evrope protiv Španije, u Gdanjsku. Tako su Hrvati postali “loši momci”, možda nasilnici i fudbalski teroristi, nešto kao sportski ratni zločinci, kako ih karakterišu zapadni mediji.
– Nepravda ! – rekao bi mali crtani junak Kalimero.
To viče i Srbija već decenijama, ali je niko ne čuje. Krađa fudbalske pobede Hrvatima i Ukrajincima koji su sjajno igrali na Evropskom prvenstvu u fudbalu, dokaz je navike vladara Starog kontinenta da potkradaju male i nezavisne zemlje. I da sprečavaju male države da se dokopaju velikog evropskog trona.
– Sve je to već viđeno – rekao bi Goran Paskaljević, srpski filmski režiser.
Setimo se nekadašnje Jugoslavije, malog velikog sportskog džina, koji je imao svetske, evropske i olimpijske šampione. SFRJ je bila velesila u vaterpolu, rukometu, košarci, ali Evropa je uvek nameštala kvalifikacije tako da se Jugoslavija bije sa drugim silama, kao što su bili SSSR, Mađarska, Rumunija, Istočna Nemačka. Te kvalifikacije šampionskih državnih timova ličile su često na prava svetska i evropska prvenstva, jer su u njima igrali prvaci u rukometu, vaterpolu i košarci. I tek kada bi se mi “istočnjaci” između sebe sportski potukli i izabrali prvaka, on je mogao da ide u zapadnu Evropu da se takmiči za titulu šampiona Starog kontinenta, protiv laufera u ovim sportovima – sa Španijom, Italijom, Nemačkom. Uostalom, Španci su od Ratka Rudića učili vaterpolo, Italijani od Kreše Ćosića košarku, a od Veselina Vujovića učili su nemci rukomet.
Tako je tada vršena je selekcija Istočnjaka i Balkanaca, da bi se favorizovali Evropljani, kako bi svetski i evropski kolač, ali i olimpijsko zlato delili oni koji su smislili ta takmičenja – vladari iz Evrope i SAD. Ovaj recept diskriminacije u sportu, ali i u životu, EU sprovodi i sada u Poljskoj i Ukrajini na prvenstvu Staroj kontinenta u loptanju. Sve je podređeno državnim timovima Nemačke, Italije, Francuske i Španije. Odnosno državama koje su uložile ogorman novac u svoje igrače, koje su dobile milijarde za sponzorstva i reklamiranje, koje su dale kredite Poljskoj i Ukrajini za gradnju stadiona i sada velike sile sa titulama treba da “odrade” tako uloženi kapital. Cenu će da plate male države, bez obzira što imaju sjajne reprezentacije, kao što se to već dogodilo Hrvatskoj i Ukrajini.
Kako takva evropska monopolistička računica izgleda, dovoljno je da vidimo iskustvo sa Olimpijade u Kini, gde su velike sile pokupile sve medalje i profit. SAD i Kina nisu na ovim Olimpijskim letnjim igrama morali da šalju svoje igrače na kontrolu dopinga. To je bila njihova privilegija, koja im je donela stotinu zlatnih i srebrnih medalja. Druge sportske sile, koje koriste doping, Rusija, Engleska i Nemačka, bile su pod strogom kontrolom i njeni sportisti nisu imali ni rezultate, ni trofeje, ni zaradu.
Recept velike pljačke malih zemalja EU sprovodi već decenijama kroz sistem tranzicije komunističkih sistema u kapitalističke države, tako da ubiraju visok profit i iz Češke i iz Srbije, pa i iz Hrvatske. Evo kako to izgleda u Pragu i Beogradu, koji se liče jer imaju po dva miliona stanovnika. Glavni grad Srbije ima 3.000 restorana, 85 hotela, 600.000 stranih turista godišnje i tri turistička broda na Savi i Dunavu. Srbi imaju 400 evra prosečnu platu.
Glavni grad Češke ima sve to deset i sto puta više, 30.000 restorana, 850 hotela, 600.000 turista samo za Božić i 33 broda na Vltavi. Ali Česi imaju prosečnu platu samo 800 evra. A ne 2.000 koliko bi se očekivalo s obzirom na razliku u produktivnosti i profitu od Srba. Upitao sam jednog Čeha gde idu novci od njihovog turizma, jer imaju samo u Pragu 9 miliona stranih gostiju, mladi Švejk mi je ladno rekao:
– Naši novci idu Nemačku i EU ! Oni odnose evre, a nama ostaje samo ono što naplatimo u krunama !? Češka je bila uvek veliki izvoznik šećera – danas mi kupujeme šećer iz inostranstva. Nemci su kupili naše pivare i fabriku automobila “Škoda” i uzeli naš profit. Svi hoteli su njihovi, a grad Prag u suštini pripada raznim međunarodnim korporacijama, a ne nama Česima!?? EU je servis za pljačkanje malih država – reče Švejk i ostade živ.
Dakle, mi koji gledamo Evropsko frudbalsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini, treba da znamo da ono pripada EU i da očekujemo da će u nastavku takmičenja sudije da učine sve da iz igre za trofeje i zaradu ispadnu “mala” Češka, Grčka i Portugalija.